Hales »h.s

Dvadeset i četvrto poglavlje

Haley

''Samo uđi, Haley, pobogu.'' Harold preokrene očima i upali svijetlo. Nogom gurnem vrata i naslonim se na njihov okvir pažljivo promatrajući njegov stan. Ne izgleda prljavo. 

Zakoračim unutra i zatvorim vrata za sobom. ''Glupo gorivo.'' prekrižim ruke i naslonim se na zid. Harold skida jaknu i dok to radi izazovno me gleda.  I ja gledam njega, ali ljuto. 

Na sred puta je rekao kako mu fali goriva i kako bismo mogli stati negdje. Ali, bilo je goriva do njegova stana tako da smo sada tu. Kiša pada kao iz kabla. I mi smo mokri. Tu je hladno. Iako je sve čisto, vidi se da Haroldu fali ženska ruka.

''Šta buljiš? Skidaj se bolje. Donijet ću ti neku majicu.'' kaže uz podsmijeh i skine svoju majicu. U oko mi odmah upadnu brojne tetovaže kojima još ne znam značenje. 

''Ne, ne. Ne želim na sebi ništa od tvojih bivših. Samo ću sjesti i pričekati dok se malo razvedri i potom nazvati nekoga da dođe. Važi?'' odgovorim. Harold nestane, a ja pođem svojim putem.

Sjednem na veliku sofu i izvadim mobitel iz džepa. Uključim ga i vidim da nema ništa novoga. Možda sam se nadala da ću imati nekoliko propuštenih poziva od Ethana ili neku poruku, ali ništa. No što se i čudim, dogovorili smo se da ću ga nazvati i...

Iz misli me prekine vibriranje mobitela koje me uplaši, tako da mi mobitel skoro padne. I da. Zove me upravo onaj o kome sam razmišljala. Ethan. Kao da mi čita misli.. Povučem prstom po ekranu i javim se. 

''Hej?'' 

''Oh, Haley. Je li sve u redu? Jaka je oluja i strah me za tebe. Jesi doma? Jesi sama?'' postavlja pitanje za pitanjem. Glas mu odiše brigom i sigurnošću. 

''Sve je u redu. Nisam doma, kod...'' zastanem skupljajući snage reći njegovo ime. ''Harolda sam.'' dovršim. 

''Aha. Okej. Vidimo se sutra. Čuvaj se, plavušo.'' uzdahne. Veoma ružna bol se pojavi u mom srcu i poželim plakati. Ne mogu vjerovati što mi se događa. Toliko sam ga željela, toliko godina sam patila za njime i sada kada ga imam, ne želim ga? Glupača. Glupača sam obična. 

''Ethan...'' pokušam mu zaželiti laku noć, ali on poklopi i sve što čujem je zvuk odzvanjanja mobitela. ''K vragu.'' odmahnem glavom i stavim mobitel na stolić ispred sebe. 

Podignem pogled i prvo što ugledam su zelene oči koje pripadaju kovrčavom vlasniku. Harold stoji ispred stolića i drži majicu u rukama. 

''Donio sam ti svoju pošto nisi htjela žensku.'' promumlja. Sigurna sam da me je čuo kada sam pričala s Ethanom. 

Harold mi baci majicu i pita tiho 'Hoćeš nešto piti?'. Odbijem ga i pogledam u majicu koju mi je dao. Mekana je i tako primamljiva, ali ne mogu ja to. Ne mogu biti s jednim, a flertovati s drugim pogotovo ako je Harold u pitanju. On je ogromna nevolja i moram ga nekako odbiti od sebe. 

Harold sjedne pored mene, ostavljajući maleni razmak između nas. Sjedimo kao ukopani, igrajući se s prstima. 

''Suha sam već, ne treba mi majica.'' kažem. Stavim majicu na prostor našeg razmaka i nastavim se igrati rukama.

''Ne laži, uzmi je, nisam otrovan.'' podsmjehne se. 

''Ali...''