Mlada tinejdžerka Anabela,dolazi iz daleke Amerike u Srbiju, po želji njenih roditelja,koji su još odavno priželjkivali njen odlazak u njihovu rodnu zemlju.
Anabela zbog njihove sreće mora da se pomiri sa tim i pristane da živi i završi srednju škol...
Dok sam po zadnji put proveravala na ogledalu, oglasio se moj telefon nekoliko puta za redom, te sam ga uzela u ruke.
"Čekam te već 15 min." "Anabella nećeš me ispaliti, zar ne?" I na kraju njegova slika.⬇️
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
'Izlazim ja!'- uzviknula sam, te nisam dobila odgovor. Otišla sam u dnevni boravak gde me je sačekao papir na stolu.
"Hitno smo morali da otputujemo u Ameriku kod tvojih, nešto u vezi firme. Nismo stigli da ti javimo zato što si spavala. Volimo te i budi dobra."
Eh, sad sam još ostala i sama. Sjajno. Namršteno sam izašla napolje i zaključila vrata. Prvo što sam ugledala jeste Uroša koji je bio naslonjen na volan i pogled prikovan prema vratima.
'Pa gde si ti čoveče? Hteo sam da idem.'- rekao je.
'Zar toliko vredim 15 min čekanja i već bi ti da ideš?'- uzvratila sam.
'Ma čekao bih ja tebe i sat i 15 min, nikakav problem. Lepo izgledaš.' - vadio se.
'Hvala ti.'
'Ništa i ti takođe?'
'Oćeš krenuti već jednom ili da se vratim kući?'- pitala sam kroz smeh.
'A-a, idem.'- rekao je i dao gas.
Otvorila sam telefon gde je bila otvorena njegova slika.
'Evo me pored tebe, nagledaj se.'- zadirkivao me je.
'Ne diži sebe u oblacima, zaboravila sam da isključim.'
'Da, da. Kako sam seksi ispao.'
'Jeste, lepo si ispao.'- odgovorila sam. 'Samo sekund, moram da se javim.' - klimnuo je glavom.
Pritisla sam zeleno dugme, te su se na ekranu pojavili mama, tata, baba i deda.
'Kad ste pre stigli?'- iznenađeno sam rekla.
'Uzeli smo privatni avion.'- odgovorila je baka. 'Kako si? Jesi jela nešto?'- nastavila je, a ja sam se nasmešila.
'Dobro, jesam.'
'Gde ideš? S' kim si? To nije tvoj auto.'
'Idem da se prošetam, nije sa drugom sam.'- prevrnula sam očima na sva ta pitanja.
'Koji drug?'- dobacio je tata.
'Ne poznaješ ga tata, ajde idem ja drago mi je što smo se čuli.'- brzopleto sam rekla.
'Nije ti dečko zar ne?'
'Nije. Bože me sačuvaj, drug je.'- coknula sam, dok se Uroš sve vreme smejao.
'Kad se vi vraćate?'- pitala sam.
'Izgleda da će se odužiti malo, možda za nedelju ipo ili dve. Nije te strah sama, zar ne? Pozovi Bojana ili tvoje drugarice.'- rekla je baka.
