IZA ZATVORENIH VRATA ( Serijal IZNAD ZAKONA - I knjiga)

24. Jebote..... Biću Tata

Prošlost
Tri godine ranije
Novembar, 2018ta
Skopje, Makedonija

Vedat

Sedim u koženu fotelju u sedištu partije i po ko zna koji put pitam se koji nam je što još uvek nakon dvadeset godina naše sedište je u Tetovo umesto u Skoplju. Kad se setim da u narednom periodu moraću svaki dan da budem ja put Skoplje - Tetova i obrnuto dođe mi muka, al gledam sa pozitivne strane biću više pored svoju decu. Danas sam proveo popodne uz Adnan i Tahir, a maleni kad me video smesta je kao iz puške ispalio "Tata, nema Isa, gde je?". Toliko je zavoleo da je odmah pitao za nju štom me video, a ja umalo nisam zaplakao od muke. Čuli smo se pre podne kad se vratila iz  bolnice, uzeli su joj krv, uradili neke analize i sad ćeka nalaze, a ja ludim kilometarima dalje od nje. Malog sam jedva ubedio da Isa nije mogla da dođe jer ima neki posao, a on nekako je prihvatio, čak je i Adnanu bilo krivo što nije bila i ona sa nama, zavoleo je i on ali neće još da prizna. Iskreno nadam se sa će moja malena biti u redu da bi mogao da se u potpunosti posvetim na ono što me čeka, a čeka me brdo posla. Izbori nam dolaze za koji mesec, vanredni i za razliku od ostalih vrlo priblematični. Izbori u koji mormo bez razloga na posledice pobediti i opet biti deo vlade. Odlučio sam uzimam Ministarstvo Diplomatije tako najlakše mogu kontrolisati opoziciju i držati konce u svojim rukama.

"Vedat jel si siguran za ovo?" - ćujem glas svog oca, a po ko zna koji put imam osećaj kao da ćujem sebe, toliko sličnim svom ocu kao što moji dečaci sliće meni, da je to naprosto strašno.

"Jesam, ovako je najbolje ili će nam prepustiti ta dva ministarstva ili nema da formiraju vladu i tu je kraj priče ne zanima me šta i ko je rekao." - odlučan sam, dok ispuštam dim cigarete i gledam u žar koji nagriza hartiju. Opozicija je tražila tehničku vladu koja će sprovesti pravedne i legalne izbore, izbore po svim standardima Evropske Unije i koji će svim punoljetnim građanima dopustiti da izađu i daju svoj glas. U prevodu ili laički kažano u narednom periodu Opozicija ima pravo postaviti svoje tehničke ministre na ključne pozicije u određena ministarstva ili tamo gde oni smatraju da je u ovim godinama ućinjeno kako bi oni rekli "najveće zlo". Ja moje ministarstvo ne dam, takođe ne dam ni ministarstvo diplomatije, tamo će ministar ostati isti dok ne prođemo na izborima, nakon toga ja prelazim u Diplomate, a Imer preuzima moju fotelju i to nema daljih diskusija.

"Jel te zvala?" - pita me Imer nakon nekoliko trenutaka napete tišine.

"Jeste, uzeli su joj krv, napravili još neke analize i čekaju se nalaze, zvao sam Roberta isto mi je rekao dobiće ih do kraju dana sve komplet." - zabrinut sam, nije mi zvućala dobro na telefonu, jako je iscrpljena i stalno ima mućnine.

"Isidora? Šta je bilo?" - pita me otac, a ja okrećem glavu u njegovom pravcu da bi dobro osmotrio njegov pogled. Ozbiljan je i zabrinut, ne nije to maska, nit je to neki njegov pokušaj da me obmane, on je zaista zabrinut za nju. Bio je protiv toga da je pošaljem van u početku, smatrao je da smo dovoljno veći i močni da je zaštitimo, a onda kad je lično seo sa Todorom za sto i shvatio kako stavari stoje stao je iza nas sa punom opremom.

"Ima mućnine, umorna je i omalaksala, već neko vreme, a tek joj je Roberto našao posao." - krivo mi je zbog toga, samo ja znam koliko se radovala da će raditi nešto slično onome što je ovde radila. Roberto joj je dodelio poso organizacije Božićnog Bala i Novogodišnju noć u njegovom resortu na Trentino gde su smešteni. Isa je bila toliko radosna i uzbuđena, da sam na trenutak pomislio da je sve u najboljem redu, ali karma je kučka i onda kad se opustiš udari te iz sve snage. Tako je moja malena sad sva kao da je pregazio brzi voz, a ja nisam pored nje da bi brinuo o njoj i to od mene ćini divljaka. Danas sam za ravno trideset minuta prošao put koji realno prolazim za četrdeset pet od Skoplja do Tetova. Vozim sam od kad je Ronan krenuo sa njom da je ćuva, Visar se preselio na moje suvazačko sedište, a ja divljam po ulicama grada sem ukoliko ne trebam nekud na službeni put.