XXVIII

9 1 0
                                    


Sklopim oči uveče pa nas odvedem u Španiju, kraj mora

pijuckamo vino na terasi

dok posmatramo talase,

psujemo komarce

ti u šortsu,

ja u dugoj, letnjoj haljini

nemarno podignute kose

konačno bez brige na svetu

jebe nam se za posao, račune, bolesti, obaveze

samo smo mi tu

samo smo mi bitni

ta me misao uspava,

a znam pričamo samo i ti i ja

u prazno

kako nam se jebe za kapitalizam

a ne umemo reći dosta poslu

nigde sreće u materijalnom

a volimo skupe stvari

ko jebe uspeh

a cvetamo dok nas hvale

Mili moj, sve mi se čini,

mi baš ne umemo živeti

nepovratWhere stories live. Discover now