Hate for love

7.deo

Bilo je vreme za budjenje Ian je polako otvorio oci na zvuk mog alarma i nabacio osmeh od uva do uva.

I ako nisam prestajala da se smesjem nije mi bilo drago jer Ian spava u mojoj kuci. Sta da kazem Austinu sve mi je bilo cudno,spavao je u mojoj kuci a za sve to vreme nismo progovorili ni rec. Strpljivo sam cekala da progovori osmehivajuci se.

Ian:Moze jedno pitanje?

Ja:Naravno.

Ian:Da li se ja tebi uopste svidjam?

Ja:Ti se salis zar ne? Od prvog dana trpim tvoje napade mrznje na mene i jos me pitas ovo.

Rekla sam i dalje dobacivavsi mu presladak osmeh.

Ian:Mrznja? Nisam znao da to tako dozivljavas,bilo je ne podnosljivo. Ne znas o cemu se radi,ne znam sta da ti kazem.

Rekao je sa tuznim izrazom lica.

Ja:Necemo o tome molim te. Moze sad jedan osmeh??

Osmehnuo se,ustao iz kreveta i pitao me sta da uradimo u vezi Austina.

Ja:Razmisljala sam o tome...a mozda...daa...jaa krenem sa njim,a ti...kreni kasnije...?

Ian:Moze

Poljubio me je u obraz i krenuo da se spreme.

Izasla sam iz kuce ugledala Austina zagrlila ga i nasmejala se i dalje smisljajuci sta da mu kazem.

Ali nista me nije pitao u vezi toga.

Sta se desava? Nije moguce da nema nista da me pita.

Bio je srecan pricao je o "nebitnim" stvarima,htela sam da mu kazem sve o Ianu,sve u meni je gorelo ipak sam se suzdrzala i takodje presrecna nastavila da pricam sa njim o "nebitnim" stvarima.