Zauvek mladi

Uvod

17.1.2014

Danas je dan kao i svaki drugi. Dorucak sa roditeljima, odlazak u skolu, pracenje casova, dolazak kuci... Sedim ispred televizora i gledam seriju, sama. Mama i tata su trebali da dodju jos pre dva sata, zato se malo brinem. Mada, i pre su ostajali duze na poslu pa se mozda i sad desilo.

Tako, dok sam cekala sam i zaspala. Probudilo me je zvono na vratima. Ustala sam i videla policajce, i tada sam znala da nije dobro, definitivno.

-Da li ste vi Hana Ristovic?-upitao je jedan od policajaca

-Da-rekla sam

-Da li mozemo da udjemo?-

Samo sam se sklonila sa vrata i dala im znak da mogu.

-Hana, nemamo bas lepe vesti za vas. Pre dva sata pronadjeni su vasi roditelji, Vladimir i Jelena Ristovic. Imali su saobracajnu nesrecu, ali nazalost nisu preziveli zbog velikih i ozbiljnih povreda. Nase saucesce.-

O blagi boze, ovo ne moze biti istina. Samo sam zaplakala i jeknula najjace sto sam mogla, moji oslonci, moja porodica, vise nisu tu, samnom, ostala sam sama. Sama.

Jedan policajac mi je prisao i zagrlio me. U tom trenutku nisam mogla da razmisljam ni o cemu. Nema ih, vise ih nema.

18.1.2014

Sedim na fotelji, uplakana, pored mene su baka i deka, koji isto nisu dobro. Kako uopste neko moze da bude dobro u ovoj situaciji. Nisam otisla u skolu, niti sam spavala. Idalje ne mogu verovati da ih nema vise, da su me napustili i ostavili ovde, samu.

19.1.2014

Danas je dan, koji nikome nije bio veseo. Sahrana.

Nisam mogla da disem, sve je palo u vodu. Sve sto sam imala, porodicu. Nakon poslednjih reci od strane popa, prilazili su ljudi, mamini i tatini prijatelji, i izjavljivali saucesce.

28.1.2014

Nakon desetak dana, jos smo u rasulu, ja ne idem u skolu, baka i deka pokusavaju da mi pomognu, ali meni nema pomoci trenutno.

1.2.2014

Posto jos nisam punoletna, tacnije imam 17 godina. Baka i deka su dobili skrvnistvo nad amnom. To je znacilo da se trebam isetliti iz ove kuce i cak otici u drugi grad. Dosta sam se promenila, postala sam povucenija, sto su i baka i deka primetili.

12.2.2014

Tako reci, preselila sam se. Ispisana iz skole u Novom Sadu, a upisana u skolu u Beogradu. U skolu tek krecem za par nedelja jer treba da se resi jos neka papirologija.

18.2.2014

Nalazim se u Novom Sadu, na groblju, danas je tacno mesec dana od smrti mojih roditelja. Pokusavam da izgledam dobro spolja. Ali iznutra aam sve samo ne dobro.

20.2.2014

Nakon povedenog vikenda u Novom Sadu, vratila sam se u Beograd. A u Beogradu me je cekala skola u koju treba da krenem. Iako mi nije ni do cega. Moram da se unormalim.