1 poglavlje

4 1 0
                                    

-Hana zlato ustani, zakasnices u skolu,-rekla je moja baka kucajuci na vrata.

-Ustala sam bako, mozes da udjes- kazem, dok se rasanjujem.

-Kako si spavala?-upitala je milo.

-Dobro, ti?-

-I ja, zlato. Jel si spremna za danas?-

-Predpostavljam-

-Jaka si, uspeces da prebrodis ovu skolu koja ti dise za vratom ovih mesec dana. Hajde obuci se ti pa sidji na dorucak, napravila sam krofne.-rekla je smeseci se. Obozavam njen osmeh.

-U redu, sad cu sici-rekla sam, i ona je izasla iz sobe. Skocim iz kreveta i krenem prema ormaru. Uzela sam najobicnije crne farmerice i beli duks. Otisla nabrzinu do kupitalia i sisla u dnevnu sobu.

-O dobro jutro Hance-rekao je deka smeseci mi se

-Dobro jutro-rekla sam i sela za sto

-Dzem ili prazne?-pitala je baka

-Prazne-i stavila mi dve krofne u tanjir sa casom mleka.

-Hvala-rekla sam tiho

-Nema na cemu da se zahvaljujes duso-rekla je baka a ja sam samo klimnula glavom.

Baka i deka su nesto razgovarali, fok sam ja jela. Ustala sam i krrnula po ranac.

-Vidimo se-kazem na vratima

-Lepo se provedi-dodala je baka

Cim sam izasla iz dvorista zaputila sam se ka obliznjoj autobuskoj stanici. Dok sam prelazila ulicu spazila sam grupu momaka koji mi idu u susret, odlucim da se samo pomerim uz kraj trotoara i idem  tako do stanice.

Nakon krace voznje autobusom, stigla sam ispred skole. Par minuta sam stajala ispred pa sam skupila hrabrost da udjem unutra.

Setala sam hodnicima, dok sam trazila kabinet za matematiku. Imam vremena, jer imam jos pet minuta pre pocetka casa, i to je nesto.

Gledajuci u papire koje sam dobila, slucajno, sam se sudarila sa nekim.

-Izvinite ne gledam kuda idem-rekla sam posramljeno

-Ne, izvini ja sam kriva, totalno sam pogubljena-rekla je crnooka devojka u koju sam udarila.

-Ma u redu je.-

-Ja sam Lidija-pruzila mi je ruku

-Hana-uzvratila sam i pruzila ruku.

-Ti si nova, nisam te pre vidjala ovde?-

-Da, skoro sam se doselila u grad-

-Da li ti treba pomoc, oko neke ucionice i tako?-

-Zapravo da, jel mozes da mi pokazes gde je ucionica za matematiku?-

-Da, i ja imam prvi cas matematiku, samo kreni zamnom- kad sam htela da kazem nesto prekinula me je.

-Ti si moja nova najbolja drugarica- i tako je zapocelo moje druzenje sa Lidijom.

Laganim korakom ulazimo u ucionicu koja se polako puni djacima. Sednem u klupu, a pored mene sedne Lidija.

Cas je prosao mirno, nastavnik me je prozvao da se predstavim odeljenju, sto sam naravno i uradila. Osetila sam oar pogleda na sebi, al i to je kod mene proslo normalno. 

Kako se zavrsio taj cas, tako su se i zavrsavali ostali.

***

Ulazim u kucu, u kojoj se odmah cuju glasne vesti, sto je normalno. Na hodniku me je presrela baka koja je odmah pocela da postavlja pitanja.

-Kako je bilo u skoli? Niko te nije dirao? Jel si upoznala nekog novog?-samo sam se nasmejala, nekad znaju previse da brinu

-U skoli je bilo odlicno, niko me nije dirao, i da, upoznala sam novu drugaricu-

-Izvini duso sto toliko brinem, super je sto si upoznala nekog novog, i sto si se lepo provela i u skoli.-

-Miro, pusti dete na miru, mozda zeli da izadje a ti joj ni ne das prostora da dise-rekao je deka

-Milorade ti da cutis tamo-

-Cutim ko zaliven- samo sam se nasmejala.

- Ne verujem da cu izaci, a ako izadjem verovatno cu samo da izaci da se prosetam ali i za to je pitanje-

-U redu duso, hoces da jedes?-

-Necu bako, idem do sobe da odmorim malo-

-Idi-rekla je baka

*****
Lezim na svom krevetu vec sat vremena.
Gledala saa telefon, seriju i vec sam se izmorila. Smognem snagei ustanem, presvucem se i krenem da izadjem iz kuce, da razbistrim misli.

-Bako, deko idem ja da prosetam malo, vraticu se pre vecere-

-U redu-rekla je baka, i tad sam izasla iz kuce.

Nedostaju mi mama i tata. To je, kako bi moja baka rekla, normalno. Za ovih dva meseca od njihove smrti, naucila saa da zivim sa tim bolom. Zao mi je sto nisu tu, da vide kako se uklapam u drugoj skoli, kako upoznajem nove prijatelje. Ali to je zivot. I moram nauciti da zivim sa tim.

Vec sam se stvorila ispred skole, jako dugo pesacim, a bila saa u svojim mislima. Usla sam i krenula da obrcem krugove oko terena, da jos malo razgledam.

Ubrzo sam se vratila kuci, jela sa bakom i dekom, i otisla na spavanje. Ipak je sutra skola


Kamu telah mencapai bab terakhir yang dipublikasikan.

⏰ Terakhir diperbarui: Jul 07, 2021 ⏰

Tambahkan cerita ini ke Perpustakaan untuk mendapatkan notifikasi saat ada bab baru!

Zauvek mladiTempat cerita menjadi hidup. Temukan sekarang