Pričica po pričica..šta te tjera da tražiš bolje.. šta te tjera da odeš..
Našla sam privremeno posao, na trafici, a dok su ljetni dani, kuhala sam i kukuruze i prodavala. Marka po kukuruzu.
Dnevnica mi je bila 13 KM. Znači, ne satnica, nego dnevnica. Od toga sam sama sebi morala da kupim da jedem i kafu. Znači, čisto mi je ostajalo oko 6 ili 7 KM.
Moje je bilo, pored svih obaveza na trafici, da ogulim i očistim kukuruze, da skuham i prodam.
Jedan dan šef je donio vrećicu kukuruza. Počela sam guliti i došavši do pola vrećice, vidim da su svi pokvareni. Prekinem guljenje, ostavim sve na stranu i završavam ostalo.
Na kraju smjene, dolazi šef, vidi da nisam ogulila kukuruze i kaže: "Zašto nisi ogulila?"
Odgovaram: "Zato što su pokvareni."
Nastavlja: "Šta ako su pokvareni, trebala si oguliti mojim guskama."
Radim za tebe, još da ti radim i za guske. Bukvalno je bilo: "E jebo te i kukuruz i guska. Neću sad nikako."
P.S. I tako, sitnica po sitnica i samo odeš.. Ne razmišljaš da li bi otišao ili ne bi, nego samo tražiš priliku. (Tražiš - ne čekaš. Neće ništa samo.)
