Pa,evo ga i drugi deo...Nadam se da vam se svidja!!Vote,comment i to plizzzz!!I iskrena misljenja Hvala,uzivajte!
/Oko 15 do 8 stajala sam ispred zgrade sa slusalicama u usima I sesirom na glavi cekajuci drugaricu koja je trcala preko parka.U brzoj setnji ka skoli razmenile smo nekoliko Brzih recenica o raspustu zato sto smo obe bile neispavane I neraspolozene za razgovor.Prvih nekoliko koraka u skoli odzvanjali su neradom ali sam se vremenom navikla.Iduci kroz hodnik gledala sam u pod jer nisam omiljena zbog stila,ponasanja i karaktera.Iza mene graju je prekinuo glas koji bi svuda prepoznala.-Dzejk...Cula sam da se priblizava I u trenutku kada je prosao pored mene izgovorio je:"Cao Lea,super izgledas!Spremna za 2.?"Blago sam se nasmejala uprkos uraganu emocija koji sam osetila.Te njegove tople oci koje me dovode do ludila ponovo su prepoznale moje posle duzeg vremena.Mislim da sam ga tad volela vise nego ikad.
-"Nastavi,uspeces"opet u glavi.
"Cekaj me posle skole,otpraticu te"Izgovorio je I okrenuo se. Kao da sam predpostavila da ce ce to reci,u njegovim ocima sam videla iskrice kada sam zacula glas u svojoj glavi...Kao da ga je I on cuo.Na kasnijim casovima,nisam nista razumela,razmisljala sam iskljucivo o tom glasu,nagloj promeni u njegovim ocima,price sa Mesecom...Sve se pomesalo.
Kada se poslednje zvono oglasilo,pozurila sam da izadjem iz skole,jer sam znala da je Dzejk vec napolju.Ugledavsi ga,pohitala sam mu u susret a njegov polu osmeh bilo je nemoguce ne gledati."Hej"nesigurno sam izgovorila kada sam prisla,"Cao..."odgovorio je I predlozio da krenemo.Posle nekoliko razmenjenih utisaka o skoli presao je na stvar,"Lea ne znam sta se desilo,ali sam siguran da si I ti cula ono..."
"Sta?"-skoro nevino sam odgovorila.
-"Ma hajde ne pravi se da ne znas..."
Tu sam popustila I drhtavim,skoro placnim glasom rekla:"Ja...Ja ne znam Dzejk...Od sinoc...Nesto se desava...Plasim se..."
"Malena,slusaj,sve ce biti u redu,otkricemo sta se desava...OK?"Zvucao je tako sigurno zagrlivsi me...
Malena...Kako volim da me tako zove...Koliko se sigurno osecam u njegovim rukama...
Jedva vidno sam klimnula glavom jos uvek placuci nad njegovim ramenom...
Dosetali smo do parka I odlucili da sednemo pre nego sto se vratimo kuci.
"Lea,sta se desilo sinoc?"
Isprva dvoumila Sam se da mu kazem ali ne vredi lagati Dzejka...Nakon sto sam mu sve ispricala,u neverici je posmatrao tek pozelenelo lisce iznad nasih glava.Dovoljno ga dugo poznajem da bi znala da ga nesto muci.. Pogledala sam na sat I shatila da bi trebala krenuti,a on me je zagrlio I ponovio:"Sve ce biti u redu"Iako je zvucalo kao da vise uverava sebe nego mene,odgovorila Sam:"Znam..."
