I'm Malfoy... Draco Malfoy... 🍏🐍☘️

She's still a child, Adara, still ...😒

... Ušli smo u naš auto i polako se uputili ka kući... Tata je puštao muziku na radiu, a mama i ja smo pevale, zadirkivale se, pričale o mom boravku u Hogwarstu, o mojim prijateljima, sve dok nije usledilo pitanje koje me je prodrmalo. Mama je upitala mazeći me po kosi:"Šta je sa Dracom? Kako je on?" Njen osmeh i sjaj u očima su se izgubili jednom mojom rečenicom. Hladno sam odgovorila:"Ne znam, on i ja više nismo zajedno. Valjda je dobro."
Ni ja, ni Draco, nismo obavestili naše roditelje o raskidu. Toliko su forsirali našu vezu, svi osim mog tate, da verujem da bi odmah dotrčali da nas pomire. Pogotovo Lucius.On je najviše forsirao tu vezu. Ako to uopšte mogu i da nazovem tako. Pogledala sam u tatin izraz na retrovizoru. Imao je zločest smešak. Uopšte nije voleo Malfoyeve. Mama je sklonila ruku sa moje glave i zagledala se u prozor. Tišina. Ali zato je moj blesavi otac rešio da se oglasi:"Šta bi, Adara? Kako ćeš da preživiš ćerkin raskid?"Počeo je da grokće od smeha, više nije mogao da se suzdrži. Meni ni malo nije bila jasna njena reakcija, te sam joj stavila ruku na rame i razumno rekla:" To je bila samo dečija simpatija, mama. Shvatam da si dobra sa Narcissom, ali u redu je. Uostalom, zašto svi toliko forsirate našu vezu? Obećala si da ćeš mi reći... U pismu, sećaš se?"
Iskolačila je oči na mene i vrisnula:"Zašto ste raskinuli?"
Ja:"Majko, prevario me. I to sa devojkom iz nižeg razreda... Šta sam trebala da uradim?!"
Mama:"Znači nisi ti kriva?"
Ja:"Ni najmanje."
Ispustila je olakšavajući izdah. Ne znam šta joj sve ovo znači. Šta i da sam ja kriva? Pff, svašta.
Tata je kroz zube gunđao:"Ubiću tog kretena..." Nasmešila sam se. Stvarno nije bilo potrebe da se iko meša. Ne bih volela da on i ja ponovo budemo zajedno, svakako.To sam mu sad i dokazala u vozu. Ne odazivam se više na njegove glupe naredbe...Trgnula sam se i ponovo pitala mamu:"Hoćeš li više da mi daš odgovor? Ili ti tata? Svejedno ko god. Samo mi recite."
Ćutali su, tata je počeo da menja temu,a mama me pomilovala po obrazu:"Pričaćemo kući." Slegla sam ramenima. Pokušaću da malo ne mislim o Malfoyevima. I onako ću morati da gledam Draca do kraja školovanja. Jebiga...
... Parkirali smo se. Konačno, dome, slatki dome. Uletela sam unutra, a u kuhinji su me čekale krofne punjene čokoladom. Mmm, obožavam ih. Sedam za sto i navaljujem na njih dok me mama i tata milo gledaju unoseći moje kofere. Mama:"Marry, da li želiš da odmoriš posle?"
Odgovaram punih usta:"Ne, dok ne dobijem odgovor." Uf, opet ja o tome. Baš sam zapela. Tata seda i nervozno pali televizor. Gleda me, a onda sa velikom dozom težine u glasu govori:"Ako ti kažem da sutra idemo na veliku svečanost kod porodice Malfoy, da li ćeš i dalje insistirati na odgovoru?" Sve mi se vrtelo. Umalo da povratim ovo što sam jela... Zaboravila sam i pitanje i odgovor. Zaštooo? Zašto?! Krofne mi više nisu bile slatke, već gorke. Mama i tata su se gledali kao da će se poubijati međusobno. Ja:" Mogu li ja da ostanem kod kuće? "Mama se brecnu sa lažnim osmehom:" Naravno da ne, draga. Bila bi prava sramota da idemo bez tebe... Ljudi bi se uvredili.... "
Otac ju je prekinuo:" Nađi bolji izgovor, Adara! "Udarila sam šakom od sto i otrčala na sprat. U svoju sobu... Ahh, taj miris. Nedostajalo mi je sve ovo. Moj krevet, radni sto, ormarić, ma sve... Uranjam glavu u jastuk i pokušavam da zaspim kako bih pobegla od realnosti.

WILLIAM'S POV
Marry je samo devojčica... Besan sam. Dođe mi da ih sve pobijem. Adara, šta si to uradila? Nervozno lupkam prstima po stolu, dok gledam svoju suprugu kako pere sudove i uopšte ne progovara ni reč.
Ja:"Adara, da li si svesna kako će na Marry da utiče sve ovo?! Kako si mogla?!"
Seda pored mene brišući mokre ruke krpom. Ni njoj nije svejedno. Ali ne znam... Ne znam kako je mogla da pristane da svom rođenom detetu uzme detinjstvo.
Adara:"Williame, znaš i sam koliko je Lucius uticajan i moćan... Da nisam pristala... Uh, ne smem ni da pomislim šta bi uradio našoj porodici kada bi izgubio jedinog sina."
Opsujem:"Prokleti čarobnjački svet! Nisam trebao da puštam Marry u tu školu! Nisam!!!"
Adara me uhvati za ruku i milo pogleda svojim tužnim očima:"Dragi, to je bila njena sudbina... Protiv toga mi ne možemo..."
Ja:"Sudbina da se veri sa 15?A uda sa 17? Jel'?!"
Suza iz njenog oka je potekla. Ćutala je i držala svašta ovih meseci u sebi, ali više nije mogla. Oboje smo slomili kada smo videli Marry ponovo. Mlada je, pametna, puna života, društvena... A nas dvoje ćemo joj to sve već sutra uskratiti. Da ne govorim za dalje...
Ja:"Draga, kako će Marry da odreaguje kad shvati da je sutra zapravo njena veridba? Šta da joj kažem? Kako posle toga da je pogledam u oči?"
Plakalo se i meni. Sutra ću zvanično svojoj najvoljenijoj ćerki, jedinici, da svesno uništim život...Adara me zagrli i nežno prošapta:" Ne brini,Williame. Marry je pametna devojka... "
Ja:" Ona je još uvek dete, Adara, još uvek... "

U MEĐUVREMENU U MALFOY MANORU:
DRACO'S POV
Sedim za stolom sa ocem, dok majka postavlja za jelo. Cupkam nogom gledajući levo desno. Razmišljam o Marry... Kako će ona sutra da reaguje kad sazna da ćemo se veriti? Hah, možda bi nekako i pristala da nisam ispao kreten i smuvao Astoriu. Trebala mi je devojka koja će sa mnom da radi ono što Marry ne želi. Drmaju me hormoni, šta ću? Otac ispija gutljaj kafe i dodaje:"Pa Draco, ti si sad zreo čovek. Imaćeš ženu, dete..."
Mama se ubacila:"Drago mi je što je to Adarina ćerka."
Otac mrzovoljno progunđa:"To sad nije tema.Stvar je u tome da neću dozvoliti drsko ponašanje u ovoj kući, a pogotovo ne od neke tamo male izdajice krvi."
Majka:"Luciuse! Znaš da ona spašava život našem sinu!"
Otac:"Ali polukrvna je. William Samers je bezjak. Uopšte mi nije jasno kako su Adarini dozvolili taj brak..."
Ćutim i gledam kako se prepiru, a onda rešim da se oglasim:"Kladim se da će Marry da doživi nervni slom sutra...Ja sam je..."
Majka:"Šta?"
Izdahnem i kažem na glas:"Prevario sam je."
Otac se uhvatio za glavu:"Kretenu jedan! Sad ćemo da imamo probleme sa tim budalama, a moglo je sve da prođe na lakši način. To malo derište će zajedno sa svojim ocem sutra da napravi pobunu,predosećam.Idiote jedan nezahvalni..." reče i podiže ruku da me udari. Mama je skočila i stala ispred mene pokazivajući mu rukom da sedne. Milo me zagrlila govoreći ovu svojim toplim glasom:" Polako Luciuse, sve može da se reši na lep način. Popričaću ja sa Adarom, a ako bude bilo potrebno i sa Marry. Verujem da je ona razumna devojka. Ipak će biti majka mog unuka ili unuke." Želudac mi je po malo počeo da se prevrće kad sam zamislio sebe u ulozi oca,sa 17 godina. Ali onda se setim da je to sa Marry, prema kojoj sam gajio simpatije od prvog dana škole... Ja nju vol... Ne lupaj Draco. Ti nikad nikog nisi vo...Ma ne mogu ni da izgovorim tu reč. Ustao sam od stola ostavivši majku i oca da se raspravljaju. Krenuo sam u svoju sobu, da se odmorim. Dosta mi je svega... U šta se pretvorio ovaj moj jebeni otac? Nije da se sad  nešto posebno bunim. Drago mi je što ne moram ja lično da teram nju na sve ovo, već će to drugi da urade. Dobiću osobu koju želim najviše na svetu, a da se ni malo nisam namučio... Još samo da preživim njen bes koji će sutra da usledi i sve je sjajno...