Oženjen ✔

2. "Mene tražiš?"

🔞🔞🔞🔞🔞

I bolje je bilo da mi ipak krenemo kući. Već sam ga pogledom tražila po klubu, ali nestao je. Marko predloži da nas vozi, čisto da nas ne pokupi kakav čudni taksista. Markove paranoje. Odmahnem rukom i složim se.

Sednemo u njegov porno auto. Ulazeći u njega prvo moraš skloniti razne gaće, kondome, grudnjake i ostalo da možeš uopće sesti.

"Ajde Marko, pa koja ima ovoliko dupe?"
Zasmejem se kad razvučem XXL tange koje pronađem na zadnjem sedištu.

"A to je jedna od pre par dana. Te tu sa strane crvene su ti od sinoć."

"Ti to skupljaš ženske gaće?"

"Netko pehare, netko gaće.." Smejao se.

I nikako da krenemo. Auto neće upaliti.

"Šta je Marko? Gurat ćemo?" Pita ga Jeca.

Marko besno izađe i otvara pokrov. Strašno se zadimi i jasno je da odavde barem na ovaj način, krenuti nećemo. Sve troje guramo glave, ali nikome jasno šta je s autom. Baš smo ti mi nešto pametni. Pojma nemamo niti on, ja, a bogme niti Jeca.

"Imate problem?"
Začujem Deanov glas. I moj pogled se samo sretne s Jecinim. Sve je jasno. Ja sam se već istopila.

"Da. Neće da upali."
Prva se javljam.

"Vozit ću vas. Sad je kasno za popravak. Sutra to sredite." Ponudio se.

Ma nije niti dovršio, ja već krenula. Nisu se ni Marko, niti Jeca protivili. Njih dvoje sednu iza, a ja pored Deana.

Neprijatna tišina. Čujem vlastite otkucaje srca. Sve se čini kako mi vene pulsiraju, a potreba za njim se samo se povećava.

"Nas ćeš ostaviti ovde, tu živimo." Ubaci se Jeca. Pogledam ju čudno. Živi odavde dulje od 5 kilometara. Ona mi namigne, i sve mi je jasno. Marko krene da se buni, a Jeca ga ušutka. Izlaze pored neke zgrade.

Ostajemo ja i Dean sami. Nastavi s vožnjom. Primetim da me odmeruje od glave do pete. Pogledam malo bolje, i uhvatim se da slinim dok ga samo gledam.

"Imaš vremena?"
Odjednom izusti, i ja poklimam glavom. 

"Imam."
Nasmejem se.

Stane pored šumskog puta. Raspaljena mašta nema granica. Ona ide u beskonačnost i vapi za novim uzbuđenjima, strastima, za novom ljubavlju. I gledam dok izlazi iz auta, izlazim i ja. Znam šta se sprema. On me želi kao što i ja njega. Kao da sam svesna negde u dubini svojih misli da ovaj susret s njim nije nešto prolazno. Jer do sada nitko u meni nije upalio tu vatru. I znam. Pokvarena sam u duši zbog propalih ljubavi i dozvolim svakome lako da me ima. Ovaj put s njim ne osećam da bi to moralo biti samo jednom, ja poželim da on traje zauvek.

Visok. Tamno braun kosa, skoro crna. Atletski građen, smeđe oči, u koje kad pogledaš zastaje dah, srce jače lupa, budi se želja. Naslonjen na svoj crni Bmw, čak nam se i ukusi za auto slažu. Imamo dosta zajedničkog. Gledam ga u tom usamljenom šumarku, negde u nekoj zabiti. Daleko od ljudi i od stvarnog sveta. Želim ga, tako ga prokleto želim.

Prilazim mu sigurnim korakom, lagano obučena haljina koja se lako skida. Bez grudnjaka. Ispod haljine se može videti crna čipka mojih čarapa, ispod nje... Ništa. Odmerava me pogledom, dok stojim ispred njega.
"Hej Anđele, predobro izgledaš. Veruj mi kad kažem, zapaljivo.."