Vratili smo se kuci.Vec je bilo kasno.Gospodja Park je spavala.
Jimin:Spavaj kod mene.
Y/N:Ne mogu.
Jimin:Zasto?
Y/N:Ako udje gospodja Park,sta ce da pomisli?
Jimin:Nema veze,nece.
Y/N:Necu da rizikujem,kada joj budemo rekli moze,sada ne.
Jimin:Dobro.Bio je kao ljut,ali ja sam potrcala ka njemu i zagrlila ga sa ledja.
Y/N:Nemoj da se ljutis.Obecavam ti,kada joj kazemo,onda moze,ali jos uvek ne.
Jimin:Kada cemo reci?
Y/N:Uskoro.Bili smo tu jos malo zagrljeni i onda smo usli svako u svoju sobu.Izabrala sam sta cu sutra da obucem i legla da spavam.
09:30h
Jutro je.Uzela sam stvari i otisla u kupatilo da se okupam.Prvo sam provirila kroz vrata kod Jimina da vidim da li spava.Spavao je.Kao beba.
Usla sam i okupala se u miru.Osusila kosu,obukla se,malo nasminkala i sisla dole.Bila je tu gospodja Park.Ali nije me primetila.Y/N:Dobro jutro!
Gospodja Park:Gde si Y/N?Kada si ustala?
Y/N:Malopre.Sta vam je?Jeste tuzni zbog necega?
Gospodja Park:Nisam tuzna,ali sam umorna.Svaki dan jurim po gradu.Zavrsavam papire,narucujem,preuzimam.
Y/N:Moze Jimin da vam pomogne.
Gospodja Park:Ne moze.Kuca se ne vodi na njega.To je problem i sam je hteo da mi pomaze,ali mu otac i ja nismo dozvolili.Ionako ne moze nista da preuzme bez nas.
Y/N:Proci ce.Brzo.Da idem da budim Jimina?
Gospodja Park:Neka ga.Neka spava jos malo.Nas dve smo doruckovale,kasnije nisam mogla da izdrzim da ga ne probudim.Otisla sam kod njega u sobu,i dalje je spavao.Spavalica.
Y/N:(prilazila sam mu,govorila sama sebi)Vi ste zajedno sada.Ne treba da se plasis da li ce te videti kako ga gledas,kada zelis da ga dodirnes.
Prisla sam mu i sela na ivicu kreveta.Pomazila sam ga po kosi i licu.
Pomerao se malo.Y/N:Imas prelepo lice i kosu.
Jimin:Pa..znam.
Y/N:Nikad lazno skroman.
Jimin:Sta ces..Kada si ustala?
Y/N:Davno,ali neki od nas vidim nisu jos uvek.
Jimin:Sta cu,volim da spavam.Zasto me nisi probudila kada si ustala?
Y/N:Bilo mi je zao da te budim.
Jimin:Lezi kraj mene jos malo.
Y/N:Moram da idem jos malo.
Jimin:Ufff,opet?
Y/N:Tek je utorak,ima vremena do subote.
Jimin:Necu te vidjati skoro ceo dan.Kako to?
Y/N:Sta da ti kazem,zivot.
Jimin:Ali danas te cekam ispred.Napisi mi poruku kada zavrsis.
Y/N:Ne mor...
Jimin:Da,moram.Nema dalje.
Y/N:Dobroo!Poslacu ti.
Jimin:Sada ja moram da se spremam,zelis da ostanes da gledas ili ces izaci?
Y/N:Sta bi ti preporucio?
Jimin:Da ostanes.
Y/N:Izaci cu.Pogledao me i ja sam mu se nasmejala i izasla.
Videla sam gospodju Park kako sedi i pije kafu.Y/N:Probudila sam Jimina.
Gospodja Park:Neka si.Dosta je spavao.(nasmejale smo se obe)
Gospodja Park:Sada kada se iselimo odavde,ti i Jimin cete ostati sami.
Y/N:Znam,Jimin mi je rekao.
Gospodja Park:Da je bio kao pre prema tebi,ne bih mu dozvolila da ostane,ali vidim da se promenio.
Y/N:Da,promenio se...Opet je super.Bice nam lepo zajedno ovde.
Gospodja Park:Mi cemo se vidjati,nismo toliko daleko.On ce te cuvati.Znam.
Y/N:Znam,da hoce.Verujem mu.U tom trenutku je dosao Jimin.
Jimin:Ovde se vode neki razgovori bez mene?
Gospodja Park:Govorim Y/N da ces je cuvati kada mi odemo.Hoces li?
Jimin:Naravno da hocu.Kada idete vi uopste?Ne govorite nista.Ni ti ni tata.
Gospodja Park:Cim ti se tata vrati sa puta.Ja mislim da veceras dolazi.
Jimin:Znaci sutra idete?
Gospodja Park:Da.Ostacete sami.
Jimin:Ostacemo sami...Otisao je da doruckuje i kasnije me odvezao do fakulteta.
Ovom gospodinu je danas rodjendan.💜
Srecan rodjendan,love youu!💜
13.10.
YOU ARE READING
KUĆA NA DVA SPRATA || PJM || FF
FanfictionKada se slucajno zaljubis,pokusavas to da sakrijes.Ali ti ne ide.Povredjujete jedno drugo i tako stalno u krug.Ko ce uciniti prvi korak i prekinuti sve to?✨ ~ Sve ovo je samo plod piščeve mašte.⚠️ započeta:17.09.2021. završena:23.10.2021.