Gospodar

5

Koračala je usporeno ka recepciji hotela. Glava ju je ubijala. Kako i ne bi kad je alkoholisala sa Sienom do tri ujutru. Znala je da to nije najpametnija odluka, ali nikako nije bilo moguće odupreti se najboljoj prijateljici.

Zato je sad mamurna, sa užasnom glavoboljom, čekala da je Marija najavi Petroviću. Osećala se pregaženo, a tako je i izgledala. Ni šminka to nije mogla da popravi.

"Naporna noć?", devojka s druge strane pulta ju je blago upitala, dok je nestrpljivo čekala da joj neko sa sprata prihvati poziv. Nakon ne baš tako prijatnog upoznavanja, moglo se reći da su popravile odnos. Katarina je nije krivila što je bila zaljubljena u šefa toliko da nije uspevala da sakrije svoju ljubomoru.

"Ne možeš ni da zamisliš. Nego uopšte mi nije jasno zašto sam i danas morala da dođem", vikendi su joj uglavnom bili slobodni, što je bilo i logično, obzirom da je radnim danima provodila dvostruko radno vreme u hotelu.

"Ne bih znala, ali ako ti šta znači, jutros je bio veoma nervozan. Odavno ga nisam videla takvog."

Stvarno divne vesti.

"Znači loše mi se piše", uzdahnula je, već se polako navikavajući na to da ovo mesto u njoj budi nervozu. Osetila se još gore u trenutku kad se Mariji javila Petrovićeva sekretarica. Nakon kratkog razgovora recepcionerka je spustila slušalicu, pa se okrenula ka umetnici.

"Drolja kaže da te Petrović spremno čeka", nadimak, koji je crnka iskoristila za sekretaricu izazvao je Katarinino prevrtanje očima. Iako se nije upuštala u hotelske tračeve, znala je da se devojke ne podnose. Obe su želele šefa samo za sebe i nisu bile spremne da ga dele.

Bez reči je krenula ka liftu i poslednjem spratu, na kom se nalazila njegova kancelarija. Sve od tog prvog dolaska u Hipnoz, nije je posećivala. I kad je želeo da razgovara s njom dolazio je do mesta na kom je radila ili su se nalazili u holu hotela.

Neočekivani poziv u njegovu kancelariju stavljao joj je do znanja da nije želeo da iko čuje razgovor, koji će voditi. To ju je činilo još nervoznijom.

Kratko se javila Anđeli, pa uz njeno dopuštenje posegla za kvakom. Nesigurno je otvorila vrata i našla se oči u oči sa šefom.

"Sedi, Katarina, molim te", pokazao je rukom ka kožnoj fotelji. Bez mnogo razmišljanja ga je poslušala. I dalje je delovao nervozno.

"Mislim da nema potrebe da nam oboma trošim mnogo vremena, tako da ću biti kratak i direktan. Sutra u osam uveče budi spremna. Ideš sa mnom na jednu zabavu."

Zatečeno ga je posmatrala. Je l' on lud? Kakvu sad zabavu?

"Molim?", jedva je izustila od šoka. Ne može joj samo tako narediti da izađe s njim. Šta on misli ko je?

Uzdahnuo je, pa se i sam smestio na fotelju preko puta njene, očigledno svestan da će morati da joj ponudi objašnjenje.

"Imam jednog prijatelja, koji obožava da zabada nos tamo gde mu nije mesto. Sutra pravi zabavu i želi da sazna kakvog to vunderkinda krijem ovde."

"Ali", nije uspela ni da izgovori ono što je želela, već ju je prekinuo.

"Ne pravi mi problem. Daj mi svoju adresu, obuci nešto lepo i čekaj da te pokupim", namrštila se zbog njegovog naređivačkog tona. To što ga zaposleni slušaju bez pogovora, ne znači da će i ona.

"Izvinite, gospodine Petroviću, ali u mom ugovoru ne piše apsolutno ništa o bilo kakvim zabavama. Tako da, verovali ili ne, nisam dužna da vam ispunjavam želje", ustala je, spremna da napusti njegovu kancelariju. I zbog ovakve gluposti je on nju zvao da dođe?

"Katarina, platiću ti koliko god hoćeš, samo mi ne pravi problem", definitivno nije očekivao da će je njegov komentar samo još više razljutiti.

"Ma šta ti misliš da sam ja? Nađi poslovnu pratnju, pa joj plati da ti pravi društvo. Ja imam pametnijeg posla", da nije bila mamurna koliko jeste, verovatno ne bi reagovala ovako na prvu. Mama ne bi bila ponosna na izostanak manira.

"Katarina", procedio je kroz zube, očito nenaviknut na neposlušnost. Nije mislio da će ga neka klinka ovako zajebavati.

"To režanje ti sigurno neće pomoći sa mnom. Pola ovog hotela je ionako odlepilo za tobom, tako da možeš da biraš koju ćeš da vodiš sa sobom. Ja ću provesti svoj dan u ateljeu", blago mu je mahnula, pa napustila njegovu kancelariju.

Nevaspitani neandertalac.

Nije uspela ni do lifta da dođe, osetila je jak stisak oko nadlaktice. Opsovala je ispod glasa, jer je bio dovoljno snažan da ne može da mu umakne. Izgleda da mu se isplatio taj nesrećni boks.

"Anđela, slobodna si. Uživaj u slobodnom vikendu", poslao je zbunjenu sekretaricu kući, a nju uvukao nazad u svoju kancelariju. U momentu kad je začula okretanje ključa u bravi nije joj bilo svejedno.

"Slušaj me sad pažljivo, drska klinko. Da se nisi više usudila tako da mi se obratiš. Talenat ti ne daje pravo da se tako ponašaš", bio je vidno ljut. Udarila mu je na ego, a na to nikako nije navikao.

"Ni tebi novac ne daje za pravo da se tako ponašaš prema meni", uprkos mogućnosti da ovim upropasti projekat, koji joj je bio veoma važan, nije se povukla. Ako ju je čemu život naučio, to je da ne da na sebe.

"Molim?", sad je on zapanjeno posmatrao nju. Nije verovao da će se usuditi da ponovo progovori.

"Zašto misliš da imaš pravo da mi naređuješ? Ili još gore, da mi nudiš novac da izađem s tobom?", mirnim tonom je upitala davši mu priliku da se iskupi.

Par trenutaka ju je samo posmatrao, pa je najzad osetila kako stisak popušta. Ni jedno od njih dvoje nije ni bilo svesno da ju je sve ovo vreme držao za ruku. Uz uzdah se odmakao od nje i smestio se nazad u kožnu fotelju.

"Priznajem, nije bilo lepo s moje strane. I žao mi je ukoliko sam te na bilo koji način uvredio. Nadam se da možemo da pređemo preko toga", ponovo je bio smiren i pristojan, te je zbog toga pristala da sedne i bez vike razgovara s njim.

"Izluđuje me što se stalno petlja gde ne treba. Tako je sad saznao za tebe i ne bi on bio on da nije poželeo odmah da te upozna. Ne bi me čudilo da već sutra krene da ti nudi novac samo da prestaneš da radiš ovde."

"Zar nisi rekao da je prijatelj?", zbunjeno ga je posmatrala. Nije joj bilo jasno zašto bi prijatelj radio protiv njega.

"Prijatelj, koji ceo život pretvara sve što može u takmičenje između njega i mene. Uništio mi je mnogo toga u životu, ali hotel mu ne dam."

"Ali kakve to veze ima sa mnom?", i dalje nije shvatala. U redu, radila je za njega, ali to nije značilo da joj može zabraniti da se predomisli i prihvati neku drugu ponudu. Nije da bi to uradila, no svejedno.

"Godinama posećujem tvoj fakultet i upoznao sam mnogo talentovanih ljudi. A opet nikad nisam video radove, kao što su tvoji. Savršeno se poklapaš s onim što ja želim za svoj hotel i nemam nameru da mu dopustim da mi i to upropasti."

Pomno ga je posmatrala, polako shvatajući o čemu joj priča. Mada nije joj bilo jasno zašto se uopšte brinuo. Njegov hotel je bio najbolja prilika za njenu karijeru.

"Šta god da ti ponudi, odbićeš. Od mene ćeš dobiti dvostruko. Jasno?", klimnula je glavom poslušno, ne planirajući dalje da mu se zamera.

"Ne planiram da te delim."

Verujte mi, i sama sam iznenađena što objavljujem još jedan deo 😂 Potrudiću se da maksimalno iskoristim ovaj nalet inspiracije 💙