Pismo iz Pariza/Pismo iz Sen Tropea

1.

Pismo iz Pariza

U ranim jutarnjim časovima, sat vremena pre nego što bi ustala iz kreveta, Žaklina je imala naviku da pusti radio na noćnom ormariću, pored kreveta, presluša neku emisiju na Radio Beogradu, pa tek nakon toga da ustane. U najavi programa, rano jutros je čula da će u četrnaest časova i pet minuta početi emisija vezana za francusku muziku.  Napolju je bilo hladno. Žaklina je stajala blizu trafike, nadajući se da će uspeti da stigne pre nego što na radiju počne emisija koju je želela da sluša. Pokajala se što iz kuće nije ranije izašla, da sada ne bi žurila. Ispred nje je, pored trafike, bio jedan stariji čovek, koji je kupovao dnevne novine. Jedva je čekala da taj čovek završi sa kupovanjem novina i da se pomeri, kako bi ona prišla da kupi nove ljubavne i kriminalističke romane, koji su se tek pojavili na kioscima. Te romane je kupovala redovno, svaki broj koji bi izašao. Kod kuće ih je imala u velikom broju, a čitala ih je još od osmog razreda. Kupovinu je završila vrlo brzo i žurnim korakom krenula da se vraća kući, kako ne bi zakasnila za emisiju, videvši na ručnom satu da je trinaest časova i pedeset minuta. Počeo je da duva vetar. Postalo joj je hladnije. Pokajala se što kod kuće nije obukla deblji kaput, kao i deblje pantalone. Bila je nestrpljiva da što pre stigne u svoju toplu sobu, ne samo zbog emisije, već i zbog toga da bi se odaljila od hladnoće.  U kuću je ušla brzim korakom i zaključala ulazna vrata, uputivši se u svoju sobu. Bila je sama u kući. Njeni roditelji su prethodnog dana otišli u Brestovac, rodno selo njene majke, gde su dane često provodili, otkako su  postali penzioneri.  Romane je stavila na radni sto, prišla radio aparatu, uključila ga i sela na krevet. Začula je da se emituju vesti, koje su bile pri kraju. Spikerka je u vremenskoj prognozi najavljivala pad temperature i sneg u planinskim predelima.  Kada bi Žaklina pomislila na sneg, setila bi se svog lepog, bezbrižnog detinjstva, kada se sa drugovima i drugaricama iz komšiluka i iz škole sankala, kada je živela ne razmišljajući ni o kakvim problemima. Već dve godine, imala je problem da se zaposli. Diplomirala je na odseku za francuski jezik i književnost, u očekivanju da će vrlo brzo uspeti da dobije radno mesto u nekoj školi. Redovno se javljala na Zavodu za zapošljavanje, slali su je na razgovore, ne samo u njenom rodnom Nišu, nego i u drugim gradovima. Uvek se ispostavljalo da je neko drugi bio primljen da predaje francuski jezik. Nije gubila nadu. Nije očajavala. Osećala se spremnom da nastavi da se bori za ono što jako želi. Na fakultetu je bila jedna od najboljih studentkinja. Njeni roditelji su bili ponosni na nju. Ona im je bila ćerka jedinica. Nažalost, nikako nisu uspevali da joj preko nekoga pomognu da dobije posao u struci. Njeni roditelji nisu bili fakultetski obrazovani. Njen otac je imao završenu samo osnovnu školu, a majka srednju. Njen otac je radio građevinske poslove, a majka je radila u pekari. Bili su presrećni što je njihova ćerka među prvima upala da studira francuski jezik, što je dobijala visoke ocene, i što je samim tim postala jedna od najboljih studentkinja. Ni oni nisu gubili nadu. Hrabrili su svoju ćerku, da nastavi da se bori za ono što želi da ostvari.  U vreme kada je završavala osnovnu školu, Žaklina je zavolela francuski jezik, gledajući francuske filmove u bioskopu, koji je posećivala sa Tatjanom i Marijom, svojim najboljim prijateljicama, s kojima se upoznala u nižim razredima osnovne škole. Njih tri su, za kratko vreme, postale nerazdvojne. I Tatjana i Marija su završile gimnaziju i isti fakultet kao i Žaklina. Tatjana je bila te sreće da se vrlo brzo, po diplomiranju, zaposli da predaje u jednoj osnovnoj školi. Marija je dobila radno mesto sekretarice u jednoj firmi i nimalo joj nije bilo žao što nije uspela da se zaposli u nekoj školi. Pre godinu dana, Tatjana se udala za jednog svog kolegu, koji je predavao ruski jezik. Mnogi su mislili da je Žaklina osećala zavist prema svojoj prijateljici, ali to nije bilo tačno. Žaklina nikada nije zavidela svojoj prijateljici. Radovalo je što se bar Tatjani posrećilo da se zaposli u struci i uda za čoveka, koga je smatrala jako kulturnim i finim čovekom. Njih dve nisu smanjile svoja druženja, čak ni nakon što se Tatjana udala. Često su posećivale jedna druga. Takođe, Žaklina je francuski jezik zavolela slušajući na radiju francusku muziku. Iz Francuske joj je tetka slala ploče sa francuskom zabavnom muzikom. Njena tetka je kao jako mlada otišla u Francusku, u Sen Tropeu se zaposlila i udala. Te ploče je Žaklina preslušavala često, ponekad sama, a ponekad sa roditeljima ili sa Tatjanom. Radovalo je to što ima nekoga u Francuskoj ko joj šalje ploče i ko joj u budućnosti može biti oslonac. Slušala je muziku i na nekim drugim stranim jezicima, ali najviše je uživala slušajući muziku na francuskom jeziku. Sanjarila je kako jednog dana odlazi u Francusku, posećuje mnoga mesta u Parizu i Sen Tropeu, i kako sa nekim muškarcem u nekoj diskoteci pleše uz nežne zvuke francuskih melodija. Od stranih zemalja, Grčka i Bugarska su bile jedine koje je posetila, a tamo je išla na more. Kad god bi tetka pisala Žaklini, u poslednjih godinu dana, uvek bi joj napomenula da joj u Francuskoj može naći posao, ako u Jugoslaviji ne uspe da se zaposli u struci, ni nakon nekoliko godina borbe. Ona joj je bila zahvalna na tome što želi da joj pomogne. Sebi je zacrtala plan, ako se do svoje tridesete godine ne zaposli u nekoj školi u Jugoslaviji, napustiće svoju zemlju, otići da živi i radi u Francuskoj, i za početak će stanovati kod svoje tetke. I o svemu tome je razmišljala po ko zna koji put, dok je slušala radio, uživajući uz pesme u izvođenju Mari Mirijam. Francuska muzika je za nju predstavljala nešto što je najviše opuštalo i u njoj stvaralo misli o raznim sanjarenjima. Često je zamišljala kako se udaje za nekog muškarca koji je isto tako kao i ona vezan za francusku kulturu i s kojim deli slična interesovanja. Zamišljala je kako u ljubavnim trenucima sluša francuske melodije, koje atmosferu čine romantičnijom. Njeni bivši nisu voleli da slušaju muziku iz inostranih zemalja. Iza sebe je imala tri veze. Sva trojica njenih bivših momaka, slušala su samo izvornu muziku, koja je Žaklinu užasavala. Mogla je da sluša muziku raznih žanrova, samo nikako nije mogla da sluša izvornu. Prvog momka, imala je kada je bila na trećoj godini u gimnaziji. Bili su nekoliko meseci u vezi. Do raskida je došlo, jer je on od nje zahtevao da napuste srednju školu, presele se u Švajcarsku, tamo gde su živeli njegovi roditelji, da se tamo venčaju i zaposle. Ona to nije želela. Nije bila spremna na brak tako mlada, niti je želela brak sa čovekom koji je bio spreman da sebe liši srednjeg obrazovanja, jer je za nju obrazovanje bilo jedna od najvažnijih stavki. Nikada ne bi volela da živi u Švajcarskoj. To mu je i priznala. Jedina strana zemlja, u kojoj bi mogla da živi, bila bi to Francuska, i nijedna druga. Još tada je razmišljala kako bi u Francusku otišla da živi i radi, samo ako u svojoj zemlji ne dobije posao koji želi, nakon nekoliko godina borbe. Takođe, još tada je rešila da studira francuski jezik, čim završi srednju školu, dok su se mnogi iz njenog razreda dvoumili šta da upišu da studiraju, nakon završetka srednje škole.  S drugim momkom je započela vezu na prvoj godini studija. I ta veza je trajala nekoliko meseci. Ostavila ga je, jer je bio ženskaroš i varao je sa mnogim devojkama. Ona mu je bila verna, a vernost je očekivala i od momka s kojim je u vezi. S trećim momkom je započela vezu u vreme kada je bila na trećoj godini studija. Ta veza je potrajala par meseci. Ostavila ga je zato što je imao naviku da se često alkoholiše. Nije imala ništa protiv toga da neko vikendom, prilikom nekog izlaska, popije malo više alkohola, ali kod njenog trećeg momka postojao je  problem što se opijao skoro svakog dana. To je bilo nešto što nije mogla da podnese. Volela je svu trojicu, razočarala se u njih i nadala se da se više neće razočaravati u muškarce. Očekivala je da će joj veza sa nekim drugim ispuniti očekivanja koja je imala, da će joj četvrti momak ujedno biti i poslednji. Verovala je da će doći trenutak kada će u njen život ušetati muškarac, koji će biti pravi za nju, muškarac koji će je učiniti srećnom, a da će do njegovog pojavljivanja doći kada se najmanje bude nadala.  Od početka 1978.godine, čeznula je za tim da ponovo bude u vezi sa nekim muškarcem. Nedostajali su joj dodiri muške ruke, poljupci, nežne reči, mnogo toga što bi joj jedan muškarac mogao pružiti. Čvrsto je verovala da će sa sledećim momkom imati više sreće. Volela je romantične momke. Privlačili su je visoki, vitki momci. Naravno, priželjkivala je da upozna nekoga s kojim će deliti slična interesovanja. Tatjana je upoznala s nekoliko svojih rođaka, ali nijedan od njih nije ispunio njena očekivanja, jer niti su izgledali poput muškaraca kakve je želela, niti je s njima imala zajedničkih tema. Ukratko rečeno, prijateljica je upoznavala sa momcima koji su joj još na početku delovali prilično dosadno i krajnje nezanimljivo. Niko od njih nije probudio nešto lepo u njoj. Njih je upoznavala prilikom izlazaka, a neke i van toga.  Ne želeći da besposleno sedi kod kuće, davala je privatne časove francuskog jezika. Na časove su joj dolazili srednjoškolci, ali većinom deca iz osnovne škole. Bili su zadovoljni što je ona znala da svoje znanje na lep način prenese na njih. Ona je bila zadovoljna što je bar na taj način mogla da predaje, kada joj se još uvek nije ostvarilo da predaje u nekoj školi. Učiti druge francuskim jezikom, za nju je bilo veliko zadovoljstvo, a donosilo joj je i zaradu. U svom gradu, mogla je da se zaposli da radi neki posao van struke, ali nije želela da u svojoj zemlji radi nešto što nije bilo njena struka. Jedino, ako bi otišla u Francusku, tamo bi pristala da radi bilo koji posao. Naslonila se na jastuk i uzela malo ogledalo koje se nalazilo pored radija. Stavila je ogledalo ispred svog lica i zamišljeno se zagledala. Bila je savršeno našminkana. Crevna nijansa ruža joj je najbolje stajala, a imala je ruževe u raznim drugim nijansama. Okruglo lice joj je bilo napuderisano svetlim puderom. Mnogi su joj govorili da izgleda poput porcelanskih lutki i da izgleda prelepo i bez šminke i da joj nije ni potrebno da se često šminka. Volela je šminku i smatrala je da je za jednu savremenu devojku potrebno da se što češće šminka. Šminkala se skoro svakog dana, čak i kada nikuda ne bi izlazila. Kosa joj je bila smeđa, prilično gusta, u velikim loknama, duga do struka. Telo joj je bilo vitko, srednje visine. Bila je zahvalna Bogu što joj je darovao lepotu kakvu je imala.