Pismo iz Pariza/Pismo iz Sen Tropea

2

Pismo iz Pariza (odlomak)

„O čemu toliko razmišljaš?“, supruga je Svetomira prenula iz misli, čim je prišla prozoru i primetila njegov zamišljeni pogled.“
„O našoj deci.“, odgovorio je Svetomir i okrenuo se ka svojoj supruzi.“ „Celoga života smo se trudili da ih na isti način vaspitavamo, a toliko se razlikuju, tačnije Žana i Bogdan se mnogo razlikuju od Božidara.“
„Kada deca počnu da odrastaju, u glavi formiraju razne svoje ideje koje žele da ostvare. Koliko god da se roditelji trude da svu svoju decu vaspitavaju na isti način, dogodi se to da deca rade nešto što im roditelji nikada nisu savetovali da rade. Sećaš se samo koliko je Bogdan bio opsednut time da ostvari svoju najveću želju, da živi i radi u Parizu. To mu je i uspelo. Čak i da nije imao našu podršku, i tada bi uspeo u svojoj nameri. I Žanu su takve misli zaposele. To nisam bar od nje očekivala. Kada je bila srednjoškolka i stanovala u Leskovcu, mislila sam da će naći nekog Leskovčanina i udati se za njega ili da će seudati za nekoga iz našeg sela, a ona to nikada nije htela. Želja joj je da se uda za nekog Francuza, kada bude otišla u Pariz. Kada bude otišla da se pridruži bratu, biće mi jako teško, podjednako teško kao što mi je bilo teško kada je naš stariji sin odlazio, ali moraćemo i s tim da se pomirimo i da poštujemo volju naše ćerke, kao što smo poštovali volju našeg starijeg sina.“
„Nedostaje mi naš sin. Nedostajaće mi i naša ćerka, kada bude u Francuskoj. Za utehu mi je što će bar naš mlađi sin ostati sa nama. Božidar sigurno nikada neće da poželi da živi i radi u nekoj drugoj zemlji.“
„Hvala Bogu što nećemo ostati sami. Barem će naš mlađi sin ostati sa nama. On voli selo, seoski život i taj život ne bi menjao za život u gradu.“
„Po karakteru, Božidar je poput mene i tebe. Jako je vezan za svoje rodno selo i nikada ne bi voleo da menja mesto boravka, kao što ti i ja nikada nismo hteli. On će se oženiti i ostati da živi sa nama.“
„To me jako raduje. Ja nikada nisam bila za to da neko od naše dece ode da živi i radi negde drugde. Znam da ima roditelja kojima je drago da im neko od dece radi u nekoj inostranoj zemlji, radi veće zarade, ali ja tako nešto nikada nisam želela.“
„Ti i ja smo, draga moja, oduvek bili zadovoljni onim što imamo.“
„Tako je, dragi moj. Nikada nismo rekli da nam nešto fali, da smo nezadovoljni životom, da želimo više od onoga što imamo.“ 

Knjigu možete naručiti od mene, cena je 300 dinara. Možete me kontaktirati na viber +381616332897 ili na e-mail danijel2789@gmail.com
Instagram: danijel8927