ŽIVOT U NOVELI

7. POGLAVLJE

Na nebesima sveta, koji je postajao samo unutar novele, mogle su se sresti bezbrojne mistične kreacija majke prirode.
Jedni medju njima su bili i grifini belog krzna, koje se pod snopovima vatrene dnevne zvezde blistalo poput novorođenog bisera. Krila koja su se prostirala nekoliko metara u širinu, presijavala su se sa svakim zamahom poput duge čije se boje tope.

Njihovi krici su najavljivali njihov dolazak, dok su u grupi za igru pristizali na lebdeću građevinu. Paperjasti oblaci su je vešto krili od radoznalih pogleda sa zemlje. Bele i visoke zidine su se stapale s njima doprinoseći njenoj nevidljivosti. Kule hrama su se izdizale u beskrajne visine nebesa, gotovo ih dodirnuvši. Veliki prozori, izduženi sa zakrivljenim vrhom, presijavali su se na sunčevoj svetlosti, reflektujući njihove zrake, i tako je gledaoc imao osećaj da posmatra zlato.

U prostranom dvorištu te velelepne građevine, bio je zeleni vrt bogat neobičnim cvećem, koje je svojim mirisom privlačilo svako živo biće, od insekta do čoveka. Nežne nijanse roze, žute, plave, ljubičaste i mnogo drugih, smenjivale su se neizmenično, čineći harmoničan sklad boja u prirodi. Zeleni pokrivač, sveže pošišanog dvorišta, samo je svojim intezitetom naglašavao njihovu lepotu.

Graja dečice koja se veselo igrala ledenog čike, pređe u ciku, oduševljeni povratkom božijih ljubimaca. Grifini su nadletali iznad kula vešto ih izbagavajući, hvalaći se tako svojim sposobnostima i lepotom. Bili su poznati po velikom egu i narcisoidnom ponašanjem, ali isto tako su bili mili i umiljati. Poput novorođene bebe koja je svačija srca osvajala bezubim i nevinim osmehom.

Grifini se prizemljiše u blizini glavnih vrata hrama, a deca im pohitase u zagljaj. Njihove tanane ručice su klizile po mekanom krznu tih prelepih stvorenja, dok su oni sa zadovoljstvom ispuštali zvuke poput mačke koja prede. Obližnji sveštenici koji su se tu zadesili, sa velikim osmehnom na licu, posmatrali su tu idiju. Njihova srca su se topila, dok su im misli vraćala stare uspomene iz doba kad nisu bili viši od ružinog grma.

Njihovo dnevno sanjarenje prekinu lupkanje potpetica i snažna aura. Na trenutak se zamrznuše u mestu, ali uz dubok naklon pozdraviše svog cenjenog gosta. Visoka prilika oskudno odevena u belu svilu, bila je praćena vatrenim pramenovima svoje kose. Njene zlatne oči su bile fiksirane na njen jedini cilj tog ranog i svežeg jutra, bez osvrtanja, samouvereno je koračala k vratima hrama. Osećala je poglede sveprisutnih na sebi, kako je marljivo proučavaju, ali nije marila. Pakosno se osmehnu, zadovoljna što se i posle deset godina niko nije navikao na njenu pojavu, još manje na vulgarno odevanje.

U palati pustinjskog carstva Havane, tradicionalna odeća je bila obavezna kod žena na visokoj lestvici društva, plemića i konkubina. Žene su odevale što oskudniju odeću od najkvalitetnije svile, i na sebe stavljale najlepši nakih od zlata, bisera, retkih metala ili dragulja. Barbardora je uvek bila nezamenljiva modna ikona, i niko nikad nije mogao da je svrgne s prvog mesta. Čak ni Justafova majka, Kinua, koja se istunski trudila u tome. Ipak, kukavičke boje nikada nisu mogle da pariraju onim koje su svojim nijansama i tamnim tonovima odisale, same po sebi, s velikom količinom moći. Barbardora je uvek govorila da samo onaj ko ima stav i zna da vlada svojom aurom, može da izađe zakopčan do guše pred čitav svet i zaseni i onog ko na sebi ima samo niti koje su tu čisto da prekriju najintimnije delove njihovog tela.

Zanesena mislima, nije primetila kako joj put biva preprečen od strane niske prilike, odevene u dugu i lepršavu belu odoru, prekrivenog lica s teškim neprovidnim svilenim veom iste nijanse kao i ostatak odeće. Nije morala da vidi oči osobe ispred nje, da bi znala da je prekoran pogled smrtonosno streljal.

,, Takva nećeš ući u hram", pobuni se glavna sveštenica. Njen hrapav glas je odavao njene pozne godine.
,, Nešto nije u redu s mojim izgledom?" naivno upita Barbardora pokušavajući da vešto zaobiđe nisku staricu. Sveštenica joj ponovo trvrdoglavo prepreči put.
,, Barbardora, i prvi put sam bila dovoljno jasna, nema potrebe da se ponavljam", reče žena prekrstivši ruke preko grudi.