LEDENOG SRCA || J. JK || FF

"tuzan?"

Yiren:Znas,bio je jako tuzan kada si otisla.
Y/N:Zasto?
Yiren:Zasto?Pa ti nisi shvatila zasto?
Y/N:Ne..?
Yiren:Pa budalo,bio je zaljubljen u tebe!Kako to nisi shvatila?
Y/N:Bio zaljubljen.. u mene?Ja ne znam..kako je to moguce..
Yiren:Jesi li ti ikada bila zaljubljena pa ne znas kako je to?
Y/N:Jesam,jednom..
Yiren:E to ces sada da mi ispricas,odmah!
Y/N:Kada sam tek krenula u srednju skolu zaljubila sam se u jednog momka iz skole.Bio je visok,crn,lep.Odmah mi se svideo.Ja sam se nekako sprijateljila sa jednom devojkom iz razreda.Ona se druzila sa njim.Ali ja nisam znala da se oni druze.Ja sam njoj rekla u kog sam zaljubljena,a ona mu je to prenela.
Yiren:I?
Y/N:Nista.Oni su imali neke svoje glupe fore za to sto sam zaljubljena u njega.Njima je to bilo smesno.Ona mu je sve govorila kada sam pricala o njemu.On je kasnije namerno poceo da prica sa mnom.A ja bih njoj govorila kako sam srecna jer prica sa mnom itd...On je mene pitao za vezu..bila sam presrecna.Bila sam zaljubljena do usiju..i bili smo mi kao u vezi..ja sam ga bas zavolela.To sada nije bilo kao srednjoskolska ljubav,nego sam ja bas prava osecanja gajila prema njemu.Dok jednog dana...meni,nazovi ta drugarica nije rekla da je to sve samo sala..
Yiren:Sala?
Y/N:To je bila njihova sala..da me pita za vezu,da ja naivna pristanem..njihova sala je trajala 3 meseca,to uopste nije malo da budes sa nekim u vezi.Srce mi je slomio..a jos gore ta drugarica..jer me je izdala tako..rekla sam joj da nikome ne govori,a eto..pa me posle pitate zasto govorim da su svi dvolicni,bezlicni i da ih mrzim.Ja kroz svoj zivot nisam upoznala osobu koja je stvarno dobra prema meni,a da ne folira tu dobrotu.Zato mrzim ljude.
Yiren:I ja bih tako mislila verovatno..
Y/N:Sad me valjda razumes.Onaj Lucas iz naseg odeljenja.
Yiren:Aha?
Y/N:Podsecao me na tog momka u kojeg sam bila zaljubljena..zato sam ga i mrzela najvise..imali su isti onaj osmeh..nisam mogla da podnesem to..

Prisetila sam se svojih teskih dana..mozda je za nekoga to glupo,bezveze,ali ja sam stvarno verovala tim ljudima..a to me je najvise povredilo i jos jednom dokazalo da sam u pravu u vezi ljudi.

Yiren:Mozes da krenes da ides na terapije.
Y/N:Kakve?
Yiren:Kod psihijatra.
Y/N:Jos kod psih..
Yiren:Stani!To ne znaci da si luda!Pricaces joj svoje probleme,a ona ce ti nekako pomoci.
Y/N:Kako ce da mi pomogne?
Yiren:To joj je posao.Naci ce nacin.
Y/N:A gde da nadjem psihijatra?
Yiren:To je bar lako!Ja cu ti pronaci!
Y/N:Dobro,idem ja.Zivotinje su mi same.
Yiren:Dobro.Samo da znas,ocekuj me ovih dana.
Y/N:Dobrooo!Caoo!

Usla sam u autobus i naslonila se na prozor.Padala je kisa.Od njene do moje stanice ima skoro sat vremena.

Moje misli:
Da li je istina ono sto je rekla Yiren za Jungkooka?Bio je zaljubljen u mene?

Padalo mi je na pamet da sam ponekada bila previse gruba prema njemu.On je..dobar.
Gledala sam kisu i razmisljala o svemu tome.Kako se moj zivot zapravo promenio od kako sam otisla.

Konacno sam stigla u svoj stan.
Y/N:Gde su moja deca!?Stigla sam!
Point je dotrcao do mene.
Y/N:Pa gde si ti,bebice!?Gde su ostali?
Otisla sam u dnevnu.Bili su svi tamo.
Y/N:Tu ste!Nedostajali ste mi!

I tu je usledilo mazenje.Dan bez toga ne moze da prodje.