LEDENOG SRCA || J. JK || FF

"zamalo"

Kasnije sam izasla.Nisam zelela da ga umaram.
Yiren:Kako je?
Y/N:Dobro je..pricali smo malo.
Nisam mogla da sklonim osmeh sa lica.
Yiren:Takav osmeh..
Y/N:Hmm?
Yiren:Nista,nista..

Sela sam na klupu i smejala se kao luda.

Ostao je jos dve nedelje u bolnici.Morao je da se skroz oporavi.Svaki dan sam ga obilazila i donosila mu hranu.Vecinom voce i povrce.Drugo nisu dozvoljavali.Danas je dan kada izlazi iz bolnice.

Y/N:Preuzbudjena sam!
Taehyung:Idemo u njegovu sobu da vidimo je li spreman.
Dosla sam sa Taehyungom.Odvescemo ga autom.

Y/N:Jesi spreman?
Provirila sam sa osmehom na licu.
Jungkook:Dosli ste?Jesam,spreman sam.
Taehyung:I ja sam tu.
Izgrlili smo se sa njim.
Taehyung:Idem ja da uzmem otpusnicu.
Ja sam ostala sa njim.
Y/N:Jesi bolje?
Jungkook:Jesam.Konacno cu otici kuci.
Y/N:Hoces,vratices se.
Jungkook:A ti?Gde ces biti?
Y/N:Ne znam.Bicu ovde jos malo,pa cu se vratiti.
Jungkook:Vratices se?
Pogledao me je sa nekim tuznim pogledom.

Y/N:Moram.Ljubimci su tamo..
Jungkook:Dobro..
Y/N:Jesi se ti to kao naljutio?
Jungkook:Nisam..
Y/N:Ali moram..kako da ih ostavim same?
Jungkook:Dobro,nista nisam rekao.
Taehyung:Evo je!Sada mozemo da idemo.

Usli smo u auto.Ja sam sela pozadi sa Jungkookom.Ponekada bih ga pogledala,izgledao je tuzno..
Stigli smo ispred njegove zgrade.
Y/N:Ne moras da se mucis,ja cu poneti te stvari.
Taehyung:Nema veze,ja cu.
Y/N:Ali kasnis na posao.

Pomogao mi je ipak.
Y/N:Hvala ti.
Taehyung:To je nista.Jos jednom brz oporavak,vidimo se uskoro.
Jungkook:Hvala.
Zagrlili su se i Taehyung je otisao.

Seo je na krevet,i ja pored njega.
Cutali smo.
Jungkook:I sta smo mi sada?
Y/N:Kako mislis?
Jungkook:U kom smo stanju?
Y/N:Ne znam..

Sta sada da kazem?Da kazem da mi se svidja,da cutim?Sta da radim?
Jungkook:Ne moras da ostajes..zadrzavam te.
Je li se on to naljutio jer mu nista nisam rekla?
Prisla sam mu polako i stavila njegove ruke u svoje.
Pogledao me je u oci.
Y/N:Jungkook..ti si meni rekao da ti se ja svidjam..
Jungkook:Jesam..
Y/N:I ti se meni svidjas..mnogo..ja sam se zaljubila u tebe..
Priblizavali smo se jedno drugome sve vise i vise.
Jungkook:Sigurno?
Imao je neki blagi osmeh.Umirala sam zbog toga.Njegov osmeh je dovoljan da moje srce poludi.
Y/N:Sigurno..
Bili smo na milimetar od poljupca kada mu je zazvonio telefon..

Jungkook:Dodjavola!
Ustao je i otisao da se javi.
Ja sam mu se smejala jer je bio iznerviran.
Pricao je nekoliko minuta i vratio se.
Y/N:Zamalo..
Jungkook:Zamalo,ali cemo to sada da dovrsimo.
Seo je opet preko puta mene.
Y/N:A ne,ne..za danas je to to..
Jungkook:Ali..
Y/N:Imamo vremena..
Jungkook:Ali ja sam bolestan..to ce me izleciti..
Y/N:Tisina!Rekao si da si zdrav.
Nasmejala sam mu se i ustala.

Jungkook:Gde ces?
Y/N:Idem do Yiren na kratko,pa idem u svoj stan.
Jungkook:Sta ces u svoj stan?
Y/N:Pa gde cu drugo?
Jungkook:Kod mene.
Y/N:Kako?Mi nismo u vezi.
Jungkook:Kako nismo?
Y/N:Pa nisi me zvanicno pitao..
Ustao je i stao ispred mene.
Jungkook:Pa?Mora li zvanicno?
Y/N:Mora..
Osecala sam njegov dah na svom licu..
Jungkook:Zelis li?
Y/N:Mhm..
Sagnuo se da me poljubi,ali..
Y/N:A-a.Rekli smo danas je dosta.
Jungkook:Ubijas mi svaku zelju..
Y/N:Moram malo..idem ja sada.

Poljubila sam ga u obraz.
Jungkook:I kao ovo je dovoljno?
Y/N:Za danas!Vidimo se!
Poslala sam mu poljubac i istrcala iz stana sa ogromnim osmehom.