Heejj svimaaa, evo mene nakon par dana ćutanja. Ali dobro šta sad, bilo je pre i duže ahahahahha. I kako ste mi danas?
Danas sam htela da vam ispričam šta mi se desilo u školi. Pored naravno toliko toga danas i ovo da ispričam. Ovo je kao onaj story timeee ahahahhahaha. Iskreno jako volim story timee, ja volim da slusam kako ljudi uzivaju i kako zapadaju u neverovatne situacije! Meni je to vid uzivanja. Sekunda samo, da uzmem sladoleda ahahhahahha.
Nemojte da me hejtujete znam da je januar ahahahhaha. Obozavam zimu i volim da jedem bilo sta hladno, volim da je hladno.
E da, ne bih ovo bila ja da nisam oduzila, ponovo ahahahhaha. A, no dobro imam vremena sad. Okej ajde da krenem vise hahahshahahhs
Došla ja danas u školu, sve top. I ja jako volim vodu, ne znam da li sam to nekada spominjala ali ja ne mogu bez vode. Neki prosek mi je dnevno 5-6 litara 🤫.
Ali nekada i mnogo više. Meni je voda kao nekome tipa pica, ili sladoled, ili bilo šta bez čega ne možete i čemu ne možete odoleti. Ja vodu uzimam u kom god obliku da je, kad sam u skoli onda popijem po fazon 3-4 litre, zavisi. Zavisnik sam od vode ahahhahah.
I moja redovna rutina je da prosetam do skolskog kupatila svakog malog odmora, da bih imala vode u toku casa. I kad god neko ide u kupatilo u toku časa ja mu dam da mi sipa ahahahhaha.
E da, da predjem na stvar vise ahahhaha.
I kad udjete u nase kupatilo prvo stoje dva lavaboa i jedno ogledalo. A onda udjete u prostor sa kabinama i 4 toaleta. S' tim da je drugi ostava za spremačice ahahhahahaha.I tu bile tri devojcice i ne znam stvarno ko je bio ali je bio u toaletu. I sad ja ih sve tri znam, sve su 6. razred, ali jednoj ne znam ime. I bas ta je nesto digla ruke i rekla ono "ahh". I vidim joj po licu i stavu, i energiji koju siri vidim da se nesto desilo.
I ja ju pitam "Jel ti treba mozda zagrljaj". I ona je krenula u tu kabinu i zatvori vrata, ali ih je odma otvorila kad je cula u skontala sta sam rekla. I otvori vrata i pogleda u mene i kao "Šta si rekla". Da se izjasnim ne u smislu drsko, nego nije cula pa je htela da ponovim.
I ja kazem "Pa, mislim da ti treba zagrljaj". I raširim ruke da ju zagrlim, i ona meni uzvrati. Čim sam ju pustila ona se tako nasmejala i ono druga osoba ahahhaha!!!
I kako sam se okrenula gledaju me ove dve sto su bile tu. I ja kazem "Hoćeš i ti zagrljaj, Ema (ne zove se Ema, ali nemam dozvolu da pomenem njeno ime)?" I krenem da ju zagrlim, i ona se tako nasmejala. A onda sam isto uradila i zagrlim deugaricu koja je dosla sa mnom po vode. I ova treća, pa iskreno nije mi najgotivnija. I to sam joj i rekla.
Ne onako bezobrazno, posavetovala sam ju da poradi na ponašanju. Ali ovako nemam ja ništa sad protiv nje. Ali se ne družim sa njom uopšte niti pričamo. I ja kažem njoj "Hoćeš i tebe da zagrlimm?" A ona kao pa ne moras šta ja znam. Pa sam joj rekla "Ajde nemoj da me zezaš, sad sve sam zagrlila, a tebe da ne zagrlim!"
I kažem joj "dodjiii". I zagrlim ju, kad ova ema kaže "Neverovatna si Vanja". I sve su ble nasmejane, i ako se pre toga nisu smejale.
Da li vidite koliko je jedan običan zagrljaj oraspoložio njih? I da li ste svesni koliko zagrljaji uopšteno oraspolože sve?
Ako oraspoložite nekoga, onda vam se vraća duplo više!
A znate zašto? Pa zato što će vas sigurno ispuniti da vidite kako se neko smeje nakon što ste uradili najmanje što ste mogli!
Jakooo volim zagrljaje, i jako volim da oraspoložim druge, i jako volim da sam srećna. Pa realno to volimo svi.
Čovek traga za unutrašnjim mirom, a njega većina dobije kada su srećni, ispunjeni, puni ljubavi. I ako vas to usrećuje, usrećuje i mene, i verujem i pouzdam se da to usrećuje sve oko vas! Sve! Pa zašto onda ne bismo zajedno stvorili novo i bolje sutra?
Neki dan imamo matematiku, ponedeljak, i radimo podudarnost trouglova. I cela učionica, do duše pola razreda svi oni uzdišu, viču "aa neee". A ja se smeškam, ono jedva čekam. I drug iz razreda kaže "Nastavniče niko nije srećan, niko vidite. Okej sem Vanje, ona se smeje. Vidim da se smeje kroz masku!"
To je momenat kad su u mene pogledalu svi, i svi se nasmejali. Moj jedan osmeh je doprineo osmehu čitavoj polovini razreda i mom nastavniku!
Slažete li se da svi imamo neke osobe koje nas posebno lako oraspolože? Isto kao što nas i odredjene stvari ispunjavaju i čine nas izuzetno sretnima!
Ali nas isto tako oraspoloži svaki kompliment od bilo koje osobe koja prodje i nasmije nam se i kaže "prelep/a si danas". Ma ko god bio, neki usputni prolaznik ili neka nama izuzetno bitna osoba.
Hajde da od danas udeljujemo komplimente drugima, hajde da se od danas smejemo kao da više nikada nećemo imati povod za osmeh, hajde da od danas svakom rečenicom i svakom reči oraspoližimo ljude oko nas. Ma šta god nam oni bili, svi smo ljudi i zaslužujemo sreću!
Hajde da se smejemo! Da budemo srećni!
'Ajde da svakoga dana nasmejemo makar jednu osobu!
Verujte mi, bolje ćete se osećati, i verujte mi da ako dodje ikada do toga da vam bude loš dan, verujte mi da će vas ti ljudi videti. I neće vas zaobići, setiće se svakog zagrljaja koji ste im poklonili, i oni veoma dobro znaju da niste morali da im ga poklonite. Zato, zato će oni vama pokloniti svoj zagrljaj! I zato će vas nasmejati!
Smejte se, i zamislite želju, pa pustite da se ostvari!
Do sutra verovatno
<33