Elementi života

-Poglavlje 5-

Pa kao i svaki školski dan i ovaj je bio dosadan pa neću ni pisati o tome. Pošto Tom zna koliko je moja maćeha ljuta na mene pozvao me je da prespavam kod njega dok se ona ne smiri. Tomova porodica me je oduvek volela iskreno ne znam zašto jer je Tom miran i uzoran učenik dok sam ja SVE samo ne TO.

Mada možda me baš zbog toga i vole...

Kad smo se ispričali sa Tomovom porodicom otišli smo na ,,spavanje,,(naravno da smo to rekli njegovima, ali smo zapravo pričali do 2 ujutru). Svi su spavali tako da smo morali da budemo jako tihi, ali je sve bilo kao inače dok se prozor Tomove sobe nije otvorio... Mi smo se pogledali i ja sam ustala da vidim šta se desilo(jer sam JEBENI IDIOT umesto da sam otišla do njegovih NE TIANA MORA DA SE PRAVI VAŽNA).

Samo sam malo provirila kroz prozor, ali je to bilo dovoljno da me neke ogromne ruke ščepaju i stave mi šaku preko usta.

,,Tiana!" Tom je viknuo

Ja sam znala da će krenuti za mnom pa sam najjače što sam mogla zagrizla ruku svog napadača i to je bilo dovoljno da mi skloni ruku sa usta da sam uspela da povičem: ,,Bežii T Zovi tvoje!!". Imala sam vremena da kažem samo to pre nego što mi je kreten stavio ruku preko usta - ponovo... Osetila sam metalni ukus na ustima...krv. Nisam ga valjda toliko jako ugrizla? Pa šta i da jesam zaslužio je. Iako je mene napalo dvoje izgleda da ih je bilo trojica pošto se pojavio još jedan i on je držao Toma.

Sjajno prosto sjajno...

Opirali smo se, ali potpuno bezuspešno... Likovi su džinovi u poređenju sa nama.

Strpali su nas u kola i vozili smo se dobrih 2 sata u potpunoj tišini. Povremeno bi se jedan od grubijana okrenuo prema Tomu i proučavao ga. Kad smo konačno stigli gde god da smo išli razmišljala sam da probam da razvalim vrata, ali opet nigde ne bih išla bez Toma, nakon svega on je u ovom sranju zbog mene...

Uneli su nas u neki hangar iskreno je izgledalo očajno. Bilo je puno prašine i smrdelo je gore od toaleta posle stomačnih tegoba moje maćehe.

SKONCENTRIŠI SE TIANA

Za ime sveta kidnapovana si ignoriši prostor i nađi način da vas izbaviš odatle.

TOLIKO O BEKSTVU

Vezali su nas za stolice i konačno nam sklonili trake sa usta.

,,Da li znate zašto ste ovde?" pitao nas je crnokosi gledajući čas mene čas Toma

,,Da mislim očigledno je da ste me pronašli...čestitam vam, sad možete da me ubijete, ali Tom nema nikakve veze sa tim tako da ga pustite..."rekoh

I oni su se zgledali i počeli da se smeju...SMEJU

,,Šta je tako smešno? Recite pa da se i ja SMEJEM..." reče Tom, a ja nikada nisam imala veću želju da ga zadavim

,,Mi uopšte nismo došli da vas ubijemo i još bitnije nismo došli zbog tebe devojčice." Odgovori mi plavušan

,,Vi- vi niste došli zbog mene? Pa zbog čega-zbog čega ste onda došli?" bila sam toliko zbunjena da sam mucala

I tek mi je tad došlo do malog mozda šta je rekao plavušan NISMO DOŠLI ZBOG TEBE.

Okrenula sam se ka Tomu, ali je i on izgledao jednako zbunjen.

,,Šta hoćete od njega?" zahtevala sam da znam

,,Tom ima zelene oči", reče onaj što ga je savladao

,,I nebo je plavo...kakve veze to ima sa činjenicom da ste nas kidnapovali?" pitah

,,Pa osetili smo da je neko koristio element i odlučili smo da dođemo i da se uverimo... Pitali smo okolne građane da li se desilo nešto čudno u proteklih 24h i jedan čovek, vozač autobusa, nam je pomenuo nešto jako zanimljivo", reče crnokosi