Nezgode (škrabaju se)

Službeni put 1- Kad Nadalina muti jaja

"Dragi putnici, sleteli smo na medjunarodni aerodrom u Zagrebu. Dobrodošli!" čuo sam preko razglasa i promrmljao "hvala kurcu". Bakica koja je sedela pored mene na letu od Beograda me je pogledala popreko. Žena sa detetom koja je sedela sa moje desne strane me nije ni čula. Nisam ni ja čuo svoje misli ovih sat i dvadeset minuta od kad smo poleteli iz Beograda, koliko se jadni malac derao. I ja bi se derao da imam takvu mamu, uzgred... Nakon što sam pokupio kofer, uputio sam se ka izlazu. Nisu mi rekli ko će me dočekati. Osvrtao sam se okolo, dok nisam video mršavog lika sa tablom na kojoj piše "Popović".Prišao sam mu i predstavio se

- Ja sam Popović.

- Kolega? - upitao me je, na šta sam samo klimnuo i pokazao službenu. Momak mi je pružio ruku i predstavio se

- Kos Kristijan, drago mi je. Idemo?

- Bežimo brate iz ove gužve i vrućine. Nadam se da imaš klimu u autu.

Strpali smo kofer u auto i krenuli. Tek je prošlo deset sati ujutro, a gužva je bila velika.

- Kao da sam u Beogradu. Isto je i tamo gužva. Reci mi... gde idemo prvo?

- Idemo da te prijavimo u hotel, pa ćemo u ured na sastanak. Imamo sasvim dovoljno vremena.

- Pa lepo, taman da malo razgledam grad. Reci mi u kom delu je vaše sedište? Jel Peščenica blizu? - Kos me je pogledao začudjeno, pa upitao

- Peščenica?

- Da bre! To mi je želja da vidim!

- Šta ima da vidiš u Peščenici, molim te?

- Joj Kos, pa "Noćna Mora Željka Malnara"! Ja njih obožavam! Možda sretnem nekog od njih! To bi bilo super!

Kos je samo odmahnuo glavom, kiselo se nasmejao i nastavio da vozi. Ok, izgleda da ne voli tu emisiju, pomislio sam i odlučio da to više ne pominjem.

Kad me je smestio u hotel, ponovo smo seli u auto i krenuli ka njihovoj kancelariji. Uveo me je u zgradu, a zatim smo se uputili negde na sprat. Pozvao je lift i gledao nervozno oko sebe. Lift je došao i Kos i ja, te još dvojica likova su ušli unutra. Taman kada su se vrata lifta trebala zatvoriti, izmedju njih se našao vrh ženske cipele.

- Momci, mogu li? - vlasnica navedenih vrtoglavo visokih salonki se oglasila a meni se učinilo da sam čuo tiho "ooo ne" negde iza mene.

U lift je ušetala zgodna crnka, moje visine, nosila je suknjicu visokog struka, koja joj je dopirala tek iznad kolena. Dugmad na košulji u predelu samo što nisu popucala.

Opa bato... seko, ovaj...

Okrenuo sam se ka Kosu, ali sam skontao da se on zabio u ćošak. Gledao je u pod. U identičnog pozi su bila i druga dva momka. Šta je ovo jebemtisve...

Kako ste momci? - gledala ih je ona preko mog ramena, a on njih je dobila odgovor u vidu mrmljanja "dobro".

Crnka je potom usmerila svu pažnju na mene. Naočare je spustila na prćavi nosić i pogledala me preko njih. Čini mi se da sam video i smešak na tim obojenim usnama. Tako ja delujem na žene, znam.

- A ko nam je ovo? - napućila se.

Pružio sam joj ruku i predstavio se kako je i red

- Ja sam kolega Popović. Iz Beograda.

Ali ona nije uzvratila pozdrav nego je skenirala moje telo. Ok, na momenat sam se osetio kao komad mesa.

Uhvatila me je za biceps i malo stisnula. Ma jel ona to mene pomazila? I... i oblizala se??