Ostavljena

Oziljak na srcu

Kao sto sam i rekla, depresija me je obuzela. Svaki deo mog tela, svaki atom..svaki delic mog tela. Osecam kao da cu umreti u svakom trenutku.

Otac ne prestaje da pije, ne zeli da me poslusa, i govori kako zali zbog svega. Majka ni ne zeli da ga slusa, pronasla je nekoga. "Nekog zgodnijeg i bogatijeg" kako ona to kaze. Mada, moj otac je bio i uvek ce biti lepsi od olosa za kojeg se moja majka udala. Zbog tih desavanja se i tata opija.

Nazalost, tata je previse popio i morala sam ga odvesti u bolnicu. Nisu dobre vesti naravno, ostace ovde par dana. Otisla sam kuci, potpuno sama sam legla u krevet. Nije bilo uobicajnog poljupca za laku noc, niti zagrljaja. On je bio jedina osoba koju sam imala u zivotu, i ne bih zelela da ode. Nisam mogla ni oka sklopiti, konstanto sam mislila na njega. U nekoliko navrata sam cak i plakala znajuci da ako ovako nastavi, da se nece izvuci. Plasila sam se da ne ode prerano, tek sam tinejdzerka i ne mogu da ostanem sama. Ja sam to samo mislila, imam baku i deku, ali ljubav majke i oca su potpuno drugacije od bilo cije ljubavi. Takodje, ne pada mi na pamet da idem kod majke i mog ocuha, jer znam da to tata ne bi voleo. Kroz tih par dana ja sam ga posecivala posle skole, ostajala sam do kasno sa njim i pricali smo o raznim temama. Uvek sam zamolila sestru da bar ostanem jos deset minuta, iako bih nakon toga ostala jos pola sata.

Sutra je trebao da dodje, te sam te veceri i otisla kod njega. Rekao mi je da zeli nesto da mi isprica. Ja sam vrlo rado sedela i slusala. A ta prica je bila ovakva: "Kceri moja, ja tebi nikada ovo nisam pricao, ali mislim da je vreme za to. Bio sam tinejdzer, bas kao i ti, i bio sam relativno blago receno ocajan. Bio sam depresivan i tuzan, veoma antisocijalan." U mislima sam izgovorila: "Povukla sam te osobine na tebe" i nije me bilo sramota zbog istih.
"Ali onda je dosla ona, tvoja majka, u moj zivot i pretvorila ga u nesto nezamislivo. Bila je mlada, prelepa, puna energije, potpuna suprotnost od mene. Na prvi pogled sam se i zaljubio. Izlazili smo stalno dok se i ona nije zaljubila. Zabavljali smo se do kraja skole. Nasli smo posao i ziveli smo kod mene. I onda sam je zaprosio, to je bilo najlepsi dogadjaj u mom zivotu nakon tvog rodjenja. Kupio sam zlatnu burmu za nju, bila je prelepa. Odlucio sam da je odvedem na jedno mesto, to je bilo velika livada. Mozda ce ti zvucati cudno, ali kada smo se upoznali, isli smo tamo da krademo sljive..mada nije vazno. Da nastavim, odveo sam je tamo i bila je srecna, nakon puno vremena, mi smo ponovo ovde. Kleknuo sam i upitao je 'Da li ces se udati za mene?' ona je zaplakala i potvrdno odgovorila. Bio sam presrecan, stavio sam joj prsten na njen nezan prst i zagrlio je. Grlili smo se dugo. Doslo je i vencanje koje je bilo najlepse od svega. Preskocicu dosta delova ali, onda ti dolazis na svet. Najlepse bice na svetu, najlepsi cvet u prolecu, najlepsa ptica koja dolazi nakon zime, moja Marija. Lepotice, ti si mi ulepsala zivot.
Posle tvoje desete godine, ja i tvoja majka smo poceli da se svadjamo. Ne tako cesto, ali dovoljno cesto da se i ti uplasis ponekad, i jako mi je zao zbog toga. Sada si tinejdzerka i dovoljno si svesna da je zivot pred tobom i ne smes stati, naci ces nekoga ko ce te voleti i cuvati kao malo vode na dlanu. A ja i majka, to je gotova prica. I ono sto ti nisam rekao..pre 6 meseci, mesec dana pre razvoda, ja sam uhvatio tvoju majku u prevari. Gresnica me je varala i to sam znao. Nisam hteo da postanem gresan, i nisam hteo da ti zagorcam zivot, te smo se samo razveli. Ta bol je bila prevelika za moje srce, zbog toga sam poceo da pijem lekove za smirenje redovno..Ima jos nesto, zelim da znas da te volim, i da cu te uvek voleti, ma gde god ti bila.
Volim te, cveticu moj."
Nakon toga sam zacula da njegov puls slabi, te sam pozvala sestru i doktora. Dojurili su ovamo i izbacili me nezno. Kroz prozor sam gledala kako se bore za njegov zivot, dok njegova dusa izlazi iz njegovih usta. Videla sam da me njegova dusa gleda i zove da dodjem, da me jos jednom zagrli i poljubi. Plakala sam vise nego ikada i nisam znala sta da ucinim u tom trenutku. Ovo je bio moj licni pakao.

Nakon deset minuta sam dobila vesti. Umro je. Napustio me je prerano, nisam imala snage da izdrzim. Pala sam u nesvest. Probudila sam se nekoliko sati kasnije kod kuce, tu je bio deka ispred mene, a baka je spremala caj za mene. Rekli su mi da sam se onesvestila nakon dobijenih vesti, i da sam zamalo i ja umrla, ali me je sestra spasila. Iskreno zalim sto nisam umrla. Ceo zivot se srusio pred mojim ocima i to je bio kraj za mene. Tako je moj um mislio..

/Nastavice se/