Ka nebu ruke podigni i glasom se vini,
što sam te volela, nikada izvini!
Da li zaista misliš, da migu da zaboravim
tvoje oči kad u njima boravim?!
Pogled nebu upirem, ruke njemu dižem
k'o da samom anđelu, ja na nebo stižem!
Po oblacima idem, po vazduhu hodim
volela bih te isto i opet da se rodim!
Nebeske struje mene svugde nose
letim kao na krilima i noge su mi bose.
Dok kosa moja, raspletena po zraku se vije
tamo se sve vidi, ništa se ne krije!
Kud god da odem, sve je tako meko
al' od zemlje čvrste sada sam daleko!
Od te trave i od ruže, najlepšega cveta
od svih i svega, od ljubavi i sveta!
Jer ništa je život kad voljeni ne mole
tad brzo toneš, nisko padaš dole.
Svima treba neko za kog će da se bore
a i šta bih ja sama radila tamo gore?
Jeste tamo mirno i odviše lepo,
al' kad srce prazno je, i za raj je slepo!
Pa i da me ubiješ, kažeš umri, gini!
Što sam te volela, nikada izvini!
YOU ARE READING
Da li me se sećaš?
PoetryŠta ako me zaboravi? Šta ako me se više nikada ne seti? Šta ako me je već sada zaboravio? Reci srcu da prestane da voli tog nekog i vidi hoće li te poslušati... Neće. Zašto se rođeno srce urotilo protiv mene? Izjeda me pitanje: ,,Da li me voliš?" ...
