Želela sam tebe
da odvojim od sebe.
Da te ne vidim i ne volim više
al' ova ruka moja, sama tebi piše!
Jer, ti si kao vatra, bez opasnosti i dima
u inat drugima, u inat svima!
I zato, čujte ljudi i čuj svete,
nije ovo iz sujete!
Jer sujeta je gorka, ona vazda čupa
srce ono kida i kad jadno prestane da živi i lupa.
A osveta, to skupa reč je tako
k'o u njoj ogrezne, ne iščupa se lako!
Želela sam da se nikada nismo sreli
možda smo se u suprotno, uvek i kleli...
A ovu pesmu, kao i ostale, samo ću ti dati
a o tebi pisati, valjda nikad neću stati...
YOU ARE READING
Da li me se sećaš?
PoetryŠta ako me zaboravi? Šta ako me se više nikada ne seti? Šta ako me je već sada zaboravio? Reci srcu da prestane da voli tog nekog i vidi hoće li te poslušati... Neće. Zašto se rođeno srce urotilo protiv mene? Izjeda me pitanje: ,,Da li me voliš?" ...
