Arsenij
Od kako sam poslednji put video Rouz na dobrotvornoj večeri u Hiltonu trudio sam se da je stvarno zaboravim. Zgadila mi se kad sam video da je došla kao pratnja liku koji može deda da joj bude. Smejali su se, ona je hvalila njegovu izdržljivost a meni je po mozgu strugao njen kikot. Pratio sam je u kupatilo i sasvim slučajno video da se za matorca lepo spremila. Seksi crveni veš i podvezica. Jeza mi je prošla niz kičmu kad sam zamislio matorog kako joj zubima skida podvezicu i jednostavno sam morao da je uzmem. Fuj. Niko ne može da padne tako nisko kao žena koja dozvoljava da je jebe deda zbog malo para.
Uspešno sam je zaboravio, makar sam mislio tako ali bi mi s vremena na vreme pala na pamet njena izmišljena trudnoća koju je forsirala dok me je posećivala. Meseci, dani, nedelje ne znam stvarno, prolazili su brzo a moj život je išao svojim tokom. A to znači previše žena, previše kokaina i previše alkohola. Imao sam manju neprijatnost sa Pablom i njegovom ženom Mariom, kojima je Pablova majka ukrala dete iz ruku. Ana je to regulisala na sudu i svima se život unormalio. Osetio sam njihovu bol prilično, kao da opet proživljavam pakao sa Melisom i malim. Neke stvari verovatno nikad ne prestanu da bole. Kad se ta frka dešavala rekao sam Ani za Rouz i njenu tvrdnju da nosi moje dete jer me je stigao momanat da nisam to mogao više da držim u sebi i da je prostitutka i kako je to sve sjebano i kako me vraća u prošlost ali ona je zaključila sama sa sobom da moram da nađem nekako Rouz i vidim šta se dešava sa njom. Danima smo se svađali oko toga, bila je na ivici da me ubedi ali je onda morala hitno poslom da ode u Moskvu i jednostavno sam nastavio po starom da se ponašam iako mi je ona svakog dana govorila da sam kreten.
Onda su moji roditelji došli u Njujork i proveli smo nekoliko nedelja družeći se i uživajući a onda je mama odjednom završila u bolnici jer ju je boleo stomak toliko da je jedva hodala. A onda sam video Rouz. Jebenu doktorku Rouz. Znači nije me lagala, stvarno je doktorka i bila je zadužena za moju mamu. Eto kako sudbina odluči da sve lepo sjebe i namesti. A ja sam je uporno vređao i govorio joj da je kurva i da je jebu svi redom. I sad skroz ima smisla što je bila u Hiltonu a ja sam mislio da je elitna pratnja i lepo sam joj to naglasio. Predivno. Pokajao sam se strašno, tako sam bio posramljen da sam osetio kako mi uši gore. Ana je snimila situaciju, sve pametno povezala i verovatno neke bolesne planove razvijala u svojoj glavi. Rouz me nije jebala ni dva posto, sad mi je jasno i zašto. Zaslužio sam i gore od toga. Kada je veče postalo nenormalno a Rouz se nakon nekoliko sati pojavila krvavog mantila i garderobe i vidno premorena bila mi je apsolutno najlepša na čitavom svetu. Videlo se da se razbila od napora da zbrine ljude koji su povređeni u velikoj nesreći. Bože šta sam to uradio? Pitao sam se da li se moja instant promena dogodila zbog toga što sam saznao da ipak nije kurva ili je jednostavno oduvek bilo nešto u meni što nisam hteo da priznam. Hteo sam nekako da ispravim stvar i izvinim se, naravno neuspešno jer je boli kurac za mene ali me je njena bahatost prema meni, iako potpuno zasluženo, iznervirala kao i uvek. Jebao bih je na sred hitne pomoći koliko me je raspizdela. Sa njom je uvek tako, misli su mi najneprikladnije moguće i to u situacijama kao što je ova od sad. Neprikladna. Pored nas leži moja majka sa upalom slepog creva, moj otac i sestra i iz nekog meni posebno nepoznatog razloga jebačica Sofia. Riba je toliko poludela da je mojoj rođenoj majci rekla da joj je snaja. Slatko. Morao sam da vratim Rouz njen bezobrazluk i bacio sam otrovan komentar na račun njene trudnoće. Bila je majušna kao i uvek, uopšte nije izgledala trudno. Ipak me je za to lagala. Prilično zrelo sa moje strane. Ali kad joj vidim taj prkos u očima kad razgovara sa mnom i kako besno isturi bradu ne umem drugačije. Onda je momak koji joj se otvoreno nabacivao ispred svih nas počeo da se gubi i čuo sam posle da je preminuo. Jeza mi se uvukla u kosti. Danas si tu zdrav i nasmejan, praviš planove za budućnost a sutra te već nema. Sve je stvarno kratkog daha a ja sam pola svog odraslog života proveo cirkajući i šmrčući.
