Rouz
Maničnim istraživanjem Arsenija na internetu, otkrila sam tri stvari:
1. Nije popularna medijska ličnost i o njegovom privatnom životu se ne zna ništa. Pojavljuje se samo i časopisima koji se bave finansijama.
2. Od prošle godine je na Forbsovoj listi najbogatijih ljudi na svetu.
3. Zvanična kancelarija mu je na deset minuta hoda od mog stana.
Nakon nekoliko dana od neslavnog razgovora koji se završio obostranim vređanjem, doterala sam se kao da idem na sastanak sa predsednikom države i vedra se uputila ka poslovnoj zgradi u kojoj se nalazi njegova kancelarija. Napolju je bilo vrelo, trudnički hormoni su mi pravili kuršlus u glavi i telu, preznojavala sam se u naletima i bila sam iscrpljena ali se nisam dala pokolebati. Uvukla sam se u crnu usku duboku suknju i zatvorenu belu majicu na široke brtele. Standardne crne salonke su me malo produžile a moja omiljena ljubičasta torba sa likom Harli Kvin mi je popravila dan. Izgledala sam poslovno ali torba je sve upropastila, ali takva sam oduvek bila. Ako ne bih na sebi imala neku neozbiljnu sitnicu ne bih se osećala lepo. Zašto?! Pojma nemam.
Tako puna elena sam ušla u zgradu i na info pultu saznala na kom spratu je Arsenij. Malo sam se ogledala u liftu, svidele su mi se grudi koje su konačno zaličile na nešto i popravila maskaru koja mi se razmrljala od vrućine. Udahnula sam duboko i izašla iz lifta. Snimila sam sekretaricu koja može ćerka da mi bude verovatno kako turpija nokte. Mislila sam da to može da se vidi samo na filmu.
- Dobar dan, treba mi gospodin Nikolajevič. - devojka me je iznenađeno pogledala jer me nije videla da dolazim.
- Zauzet je. - spustila je pogled opet na svoje nokte i glasno žvakala žvaku. Ok.
- Zauzet? Čime? Kad može da me primi? - bila sam ljubazna. Držim se onoga da lepa reč gvozdena vrata otvara.
- Ima stranku u kancelariji, ne može danas da vas primi nikako, probajte za par dana. Ne mogu da ga pozovem jer je rekao da ga niko ne uznemirava. - probajte? Šta je ona jebote, proročica? Kako očajna sekretarica.
- Uredu hvala. - nasmešila sam joj se ljupko, jer sam ja pre svega jedna fina dama. I rekla sam da sam bila ljubazna ali ne baš toliko. Prošišala sam pored nje i brzo potražila vrata na kojima piše njegovo prezime. Nije pošla za mnom. Najgora sekretarica na svetu verovatno. Kad sam našla kancelariju koja mi treba kulturno sam pokucala dva puta i čekala odgovor.
- Jebeno sam rekao da me ne uznemirava niko, šta je sad jebote? - prodrao se kao magarac. Ima stranku malo sutra. Ušla sam u njegovu kancelariju kao da sam vlasnik čitave zgrade, bolelo me dupe baš za bonton i njegovo ponašanje.
- Dobar dan Arsenij. Kako si? - odmah sam ga spazila i stala iznad njega. Očekivala sam da će biti za radnim stolom ali ne. Ležao je na kožnom dvosedu, jedna noga mu je bila na patosu, ispasane košulje iz pantalona, otkopčane skoro do kraja i sa peškirom na očima. Na stoliću pored njega stajala je flaša nekog pića i pepeljara puna cigareta. Fuj. Cela slika mi je bila fuj. Kad sam progovorila on se ukipio ali nije sklonio peškir sa lica. Približila sam se njegovom uhu i osetila blag miris parfema koji je nosio i ono veče ali je miris bio ugušen alkoholom na koji je bazdio. - Ćaos. Došla sam da ti popravim dan. - malo glasnije sam rekla a on je zajecao.
- Ne znam ko si. Odlazi. - mahnuo je rukom ali videla sam da je oprezan. Ne zna on malo sutra.
- Diži se, moramo da razgovaramo.
- Ne moramo. Odlazi.
- Moramo. Ustani ili ću te politi vodom. - sklonio je onaj peškir, fokusirao pogled i brzinski me skenirao od glave do pete. Oči su mu zasjale kao ono veče dok me je posmatrao a ja sam osetila neobično zadovoljstvo. - Ima nešto što ti se sviđa? - slatko sam ga pitala i nasmejala se najiritantnije moguće. Gledao me je par trenutaka ne krijući da me odmerava i polako progovorio.
