SAMO AFERA

30. LETI VREME

TRI GODINE KASNIJE

- Hana, daj mi ruku. Dođi ovamo! Vidi ko ide. Ko je to?

- Pa nije li to moja kumica najlepša na svetu! - Mrki se zaleti sa osmehom da uhvati Hanu.

- I najnemirnija. - dodam.

- Nije ona kriva što ima uštogljenog tatu. Je l' tako lutko moja? - uzeo je u ruke i idu ka meni.

- Dobrodošao brate moj! - zagrlimo se i krenemo ka njegovim kolima.

- Opa, kakva ti je ovo mašina? - zadivim se kad ugledam auto.

- Ma Tina je insistirala da uzmem neki džip pošto nam stiže još jedna beba. Haos kume, šta da ti kažem.

- Pa u pravu je žena. - komentarišem dok ubacujem kofere u gepek, a Mrki vezuje Hanu u dečije sedište. - Veća porodica → veći auto, tako to ide.

Krenemo Mrkijevoj kući, kada se najzad svi bezbedno smestimo.

...

- Opet ti kažem, otići ćemo u hotel, neću da vam smetamo.

- Ma ne dolazi u obzir, ne bulazni! Da li smo mi odsedali u hotelu kada smo dolazili kod tebe u goste? Ne! - Mrki insistira da ostanemo kod njega dok nam ne nađem smeštaj.

- To je drugo. Vi ste dolazili kod mene u goste. A mi smo se ovde vratili za stalno.

Kada sam se oženio u Berlinu, ovu kuću ovde sam prodao, jer sam mislio da se nikada neću vratiti u Srbiju. Ali život je čudo. Tako da sada trenutno nemam gde da živim sa svojom dvogodišnjom ćerkicom Hanom.

- Nema veze. Budite ovde dok ne kupiš neki stan ili kuću. Pričao sam sa Tinom i nema problema, je l' tako Tinči?

Ona samo klimne glavom uz osmeh, stavljajući njihovog sina u stoličicu da večera. On je samo par meseci stariji od Hane.

- Pa pogledaj samo kolika je naša kuća. - dodaje Mrki.

- Dobro, pobedio si. Ostaćemo, ali još večeras ću da pogledam na netu kuće na prodaju.

- Slobodno kume. Hajde da vam pokažem vašu sobu, vidim da se mojoj lepotici spava.

- Hajde.

Ostavimo Tinu da nahrani Tadeja i popnemo se na sprat gde se nalaze spavaće sobe.

Kada sam uspavao Hanu, Mrki me je pozvao da izađemo na terasu da popijemo po jedno pivo, nas dvojica sami, pošto Tina spava sa Tadejem.

- Ee brate moj, leti vreme. Sećam kao juče da je bilo kad smo jurili devojke po klubovima.

- Hahaha nije valjda da ti fali sve to? - iskreno se nasmejem.

- Ma ne fali, samo kažem. - slegne ramenima.

Na par minuta zaćutimo oboje. Lupkam prstima po stolu, zagledan u daljinu. Ovo je prvi put da sam kročio u Srbiju nakon odlaska. I sada me puca nostalgija sa svih strana.
I naravno misli lete njoj...

- Khm... - pročistim grlo. - A ovaj... Znaš li nešto ooo... - samo ga pogledam pravo u oči.

- Znao sam da ćeš me kad tad pitati za nju. - iskreno se osmehne. - Sama je.

- Ne mislim na to. Nego kako je, šta radi? - gutam knedlu, ne znajući zašto mi je toliko neprijatno o njoj da pričam.

- Dobro je koliko ja znam. Srećem je često kad idem u nabavku, očigledno pazarimo u istom marketu. Jednom je zastala da priča sa mnom nakon tvog odlaska. Međutim kada sam joj rekao da si se oženio nekako se slomila i od tada smo samo na zdravo zdravo.

- Mhm... - otpijem gutljaj piva.

- Arso, brate, ti znaš da te ja poznajem kao svoj dlan. Potraži je, još uvek nije kasno.

- Ali ja imam dete sada...

- Pa? Znaš da ona obožava decu. A i ko još može da odoli mojoj kumici? - nasmejemo se.

- Uzmi sutra dete za ruku i pravac u market. Na deset minuta hoda je odavde. Ja je sretnem obično oko 11h ujutru kad idem. - nastavlja Mrki.

- Peške da idem?

- Ao pa nisi se rodio u kolima! Šta ti fali da prošetaš to tvoje sexy daddy telo? Ima sve mame u tebe da gledaju. - opet se smejemo.

- Dobro. Prošetaćemo. Ubedio si me.

- Kad reče da će majka i Feliks da ti dovezu auto?

- Sledeće nedelje. Ne može Feliks ranije da uzme odmor.

- Znači celu nedelju ima da šetaš? - zafrkava me.

- Ne, nego ćeš ti da me voziš hahaha.

Posedimo još malo, pa zatim odemo i mi na spavanje.
Koliko mi je samo falila domovina i sve ovo sa Mrkijem. Ma vazduh je ovde drugačiji čini mi se.

A sad ako budem mogao da se uspavam biće dobro. Osećam kako imam tremu što ću sutra konačno da je vidim.
Ja, Konstantin Arsić, imam tremu. Eee šta ti je život...