Isto lice tuđi pogled

Cela priča

Prolog

- Amelia, ostavi više taj telefon! – moja majka besni na mene.

- Ne razumem. Ne liči na Sema da ode nekud, a da mi se ne javi.

- Šta ne razumeš? Čovek je imao puno problema, nije ni čudo što je pobegao.

- Sem nije takav, rekao bi mi . . . ne bi me ostavio zabrinutu.

- Možda je otišao negde da razmisli – po tonu moje majke zaključujem da je smaram.

- Možda.

Ostavim majku samu i izađem u šetnju. Javiće mi se, mora. Sem i ja smo najbolji prijatelji, komšije, on je moja osoba a ja sam njegova. Neki kažu da prijateljstva ne postoje, ali Sem je moj prijatelj za ceo život.

Naše porodice i skoro svi naši prijatelji misle da smo zajedno ili da smo bili, neki čak i misle da smo prijatelji sa povlasticama ali nama to nije važno. Pokušali smo nekoliko puta da opovrgnemo to, ali kako nije išlo odustali smo, jer naše prijateljstvo je uvek bilo važnije. Zato znam da nešto nije u redu, on nije čovek koji će nestati bez traga, i da nestane, meni bi se javio.

Ali moram priznati da moja majka ima pravo, previše čudnih stvari se događa u onoj njegovoj porodici. Ali pronaći ću ga jer koliko god on glumio da je snažan ja znam koliko je zaista ranjiv, poznajem njegovu dušu.
1

Godina odneta vetrom

- Mala požuri, kasnimo! – Sem viče dok ja nanosim maskaru.

- Idem! – ako ne isteram samoj sebi oko iz lobanje. Završim šminkanje i strčim niz stepenice.

- Ćao mama, tata – mahnem im u prolazu.

- Pravo si žensko – Sem mi otvara vrata.

- Pa ne mogu da budem spremna za minut! – on je navikao da me pozove i obavesti me da je tu i ja moram u istom trenutku da se stvorim ispred njega. Muškarci.

- Ti ne možeš da se spremiš ni za pola sata – uzvrati mi.

- Ustao si jutros na levu nogu – zaključujem.

- Dva vozača su me probudila u pet, kreteni su zaboravili putne naloge.

- Koji vozači?

- Crni i Rusinski.

- Rešiću to – obećam.

- Ovo je drugi put, treći put dobijaju otkaz, pobrini se da to znaju.

- Da šefe – izvatim tablet i pogledam šta imamo za danas.

Sem je direktor transportnog preduzeća, a ja radim za njega sedam godina, počela sam da radim još dok sam studirala. Radim svašta, od sređivanja papira do smirivanja napetih situacija.

Sem lako plane i često ne vodi računa o tome šta govori, meni to ne smeta, oteram ga u dve lepe, ali drugi ga se boje.

Druga stvar je da sam ja jedina žena u njegovoj firmi, osim kuvarice i čistačice, nekima bi bilo čudno da žena radi okružena muškarcima ali ne i meni, volim da šefujem. Osim toga, Sem je bio prilično jasan kada me je zaposlio u očevoj firmi, tad je još bio običan radnik, ali naredio je svima da se ponašaju prema meni kao prema dami. Naravno bilo je par ispada u vidu udvaranja, ali Sem je to sasekao u korenu, a ja ga previše volim da bih imala nešto sa njegovim radnicima. Zato savršeno funkcionišemo.Ulazimo u firmu i on odmah počinje.

- Treba mi kafa.

- Ja ti nisam kuvarica, a ti imaš dve savršeno funkcionalne ruke – iskuliram ga i krenem u svoju kancelariju.