Roditelji su videli da postoji samo jedno rešenje za njihovo siromaštvo,da žrtvuju svoju ćerku...Sa tom žrtvom,oni dobijaju sve,a ona život bez ljubavi
Stigli smo ispred kuće.Nekako sam uspela da prećutim ceo put,a ni sama ne znam kako sam to uspela,s obzirom da ja kad popijem postajem druga osoba,pričam i ono što mislim i ono što ne mislim i jezik mi radi 200/h.
Sedeli smo parkirani u kolima ispred kuće.On je ćutao,ja sam ćutala.Niko nije želeo da izadje iz auta.Polako sam okrenula svoju glavu ka njemu i pogledala ga.Glava mi je u ovom trenutku bila preteška.
"Dobro,ako ti nećeš da udješ unutra,onda barem pozovi nekog od ovih majmuna koji rade za tebe da me unesu u kuću"-oštro sam rekla i uhvatila njegov zbunjen pogled.
"Zašto?"
"Zato što ne mogu da stojim na svojim nogama.Užasno me bole od ovih štikli"-podigla sam svoje stopalo da mu pokažem štiklu.
"I pijana si"-dodade dok me osudjujuće gleda.
"Jesam,pa šta?"- drsko sam odgovorila. Užasno me nervira,a ja ću se potruditi da njega nerviram još više.
"Hoćeš li pozvati nekog da dodje po mene?"-rekoh uz prevrtanje očima jer me je izludjivalo njegovo uporno ćutanje.
"Mrzim ga"-pomislih.
"Nema potrebe,ja ću"-izašao je iz auta i došao do mojih vrata.Otvorio ih je i uzeo me u svoje naručje.
"Gazda šta se desilo,jel gospodja dobro?"-videla sam Andrejevo zabrinuto i uznemireno lice,ali pre nego što sam izustila da odgovorim,on mu je rekao.
"Dobro je,samo se napila"-nisam očekivala da će ovo reći te sam ga udarila iz sve snage po ramenu. Čula sam njegov jauk.
"To nije istina"-iz daljine sam vikala Andreju jer je on ostao dole,dok me je Uroš nosio u spavaću sobu.Naravno da jesam pijana,ali ne želim da njegova posluga ko zna šta misli o meni.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Nogom je gurnuo polu otvorena vrata,te je ušao u sobu sa mnom u svom naručju.Spustio me je na krevet,a on je stajao pored njega.
"Jel dobro sad?"-odmerio me je celom dužinom dok sam ležala na krevetu sa sve štiklama.
"Gde ćeš ti?"-ponovo sam opustila svoj jezik.Pogledao me je bez ikakve reakcije.
"Neću da ti smetam.I treba da se presvučeš"
Glasno sam izdahnula
"Dobro idi gde želiš."-podigla sam se iz ležećeg položaja i krenula da otkopčavam kaiš na štiklama kako bi ih skinula,ali mi nije išlo.Posmatrao je moje pokrete.
"Hoćeš ja da ti ih skinem?"
Nisam želela da podignem svoj pogled ka njemu već sam se uporno borila sa kaišem na sandali.
"Ne treba,idi gde si krenuo"-drsko rekoh dok mi je glava bila toliko teška od alkohola da me je vukla nazad ka jastuku.
"Mogu i da ostanem,ako ti ne smetam."-reče svojim uobičajenim hladnim tonom.
"Kako god želiš"-i dalje ga nisam gledala.
"U redu"-primetila sam da je ubacio ruke u džepove pantalona. "Ostaviću te da se presvučeš"-dodao je i izašao iz prostorije.
Nisam reagovala na ove njegove reči,jer sam od njega mogla sve da očekujem.I da ode negde i vidim ga ko zna kad,i da se vrati.
"Ahh kako god.."-pomislih dok uporno otkopčavam sandale.
"Konačno"-izustih na glas kad sam uspela da ih skinem.Stala sam na svoja bosa stopala i bilo mi je mnogo lakše,ali sam ujedno i osećala bol od visoke štikle.
Izvadila sam iz ormara spavaćicu u boji šampanjca i otišla do kupatila da se sredim.
