Dva Lica

prvo poglavlje- prvi dan u skoli

Trčim u bolnicu što sam brže mogao. Dolazim do sobe moje mame. Ulazim u nju. Unutra je bila medicinska sestra. Rekla je:
-Mihajlo imaš još 15 minuta do...
Rekao sam:
-Znam.... U redu je netrebate da kažete...

Prišao sam do njenog kreveta.
Kaze:
-ćao sine...zakašlje se nastavi sa pričanjem: Kako si?
Rekoh:
-ćao majka. Dobro sam.. kako si ti?
-Dobro sam... Hoću nešto da ti kažem. Istinu. Zakašlje se ponovo,ali nastavi: Koju nisam smela da ti kažem i nemoj da se ljutiš kad je budeš čuo...Tvoj otac je živ.
-Molim?
-Da on nikada nije umro. Samo smo se razveli kad si imao godinu dana. Zato što je on dosta stvari krio i nije imao poverenje u mene..
-Gde mogu da ga nađem?

-to je tvoj zadatak da ga nađeš... Krenula je da kašlje.. naćićeš njegova slike u mom albu....
Mama je prestala da priča i zaspala je.... Krenuo sam da plačem i zagrlio sam je,došla je medicinska sestra prišla mi je i rekla je:
-žao mi je zbog tvog gubitka... Znam kako ti je teško kada su ti oba roditelja mrtva...
Samo sam pobegao kući. Moram sutra da idem u školu pošto je prvi dan na fakultetu..

Dolazi jutro. Obukao sam se svetlo stavio sam naočare koje nemaju stakla i otišao sam na fakultet. Zakasnio sam na autobus moraću peške pošto svaki,autobus dolazi na svaki 1 sat.

Kasnim krenuo sam da trčim. Došao sam do fakulteta. Prvi čas je matematika imam sreće. Imam sreće pošto profesor iz matematike je moj rod on mi je ujak. Nadam se da me neće poslati kod direktora. Ulazim u učionicu.
Nastavnik je rekao:
-Kasniš... Kako se zoveš
-Izvinite profesore... Zovem se Mihajlo Petrović..
Pogledao je u mene i rekao je:
-Mihajlo... Jel si to stvarno ti?
-da ja sam profesore..
Prišao mi je i šapnuo mi je:
-žao mi je zbog tvog gubitka. Verujem mi i meni je bilo teško pošto ipak mi je sestra bila..
Šapnuo sam i ja njemu:
-znam... Hvala ujko..
Gledao sam oko sebe jedna grupica iz zadnje klupe je gledale u mene i nešto su pričali... Seo sam i krenuo sam da pratim nastavu,ali... Ta ista grupa iz zadnje klupe je krenula da me gađa papirima. Ignorisao sam ih

Došao je veliki odmor. Prišli su mi dve devojke i jedan dečak. Jedna devojka je rekla:
-Zdravo Mihajlo,Hoćeš da budemo prijatelji?
Rekao sam:
-KAKO znaš moje ime? Da biću vaš prijatelj
- Pa sećaš se profesor je pitao kako se zoveš i ti si rekao da se zoveš Mihajlo Petrović. Mislim zar nije tako bilo?
-A da jeste tako.. kako se vi zovete
-Zovem se Aleksandra,ali zovi me Aleks za skraćeno.
Druga devojka je rekla:
-Zovem se Bojana.
Dečak je rekao:
- zovem se Pavle.
Rekao sam:
Drago mi je da smo se upoznali.
Aleks je rekla:
- jel si ti rod sa profesorom Matematike?
- Da on mi je ujak.. Ostatak porodice koji mi je ostao...
Ubacije se Bojana:
- hoćeš da nam kažeš da... Si izgubio sve članove porodice? Ono da su...
Odgovaram:
-Da... Majka je juče. Oca nikad nisam upoznao. Jedinac sam. Stric se nikada nije ženio i tako da mi je samo on ostao....
Aleks dodaje:
-Jako mi je žao zbog tebe Mihajlo..
Rekao sam:
-U redu je nisi ti kriva..
Konačno je i Pavle nešto rekao:
-E pa Mihajlo dobro došao u klub štrebera. Sad si jedan od nas i naš prijatelj.