Horor priče

16. stan broj 13.

1. Oktobar, vreme kada treba da se pođe na faks.
Hvatala me je panika iskreno jer znate kako to ide neki kažu da neće biti spavanja a drugi kažu kako nije uopšte toliko strašno.
Ali... Glavni razlog zašto pričam o ovome je upravo stan u kome živim
Stan broj 13
Delim ga sa drugaricom ali nenormalno me hvata panika kada nije tu... Verovatno jer nisam navikla da budem sama....
Preko dana je to sasvim normalan stan, nalazi se na 4 spratu stambene zgrade prozor je okrenut ka jednoj zgradi i tamno je čak i preko dana ali noći... Ou noću postaje pakao...
Sedela bih na svom krevetu i radila skice kada bih čula škripanje i udarce ni od kuda
Mislila sam da su to moje naporne komšije koje stalno prave galamu ni oko čega ali su bili na poslu, sedela sam mirno i slušala šta će sledeće da se čuje...
U zidovima se čulo kuckanje i grebanje
Po podu kao da neko hoda
Vrata koja bi škripela iako ni jedan prozor nije otvoren.
Ustala sam i šetala se po stanu, jesam malo paranoična ali bolje za svaki slučaj da proverim. Bilo mi je hladno pa sam obukla duks, sve po starom pod škripu vrata zvuk pucketanja, koliko mi je bilo poznato niko nije umirao u stanu ili je za njega vezana neka strašna priča ali.... Nešto mi je odavalo nelagodu i to jaku nelagodu koju možete osetiti u stomaku kada sami prolazile praznim prostorijama, osećaj da ste jedini.... Ili da možda niste
Pošto nisam našla ništa vratila sam se u sobu ali mi je sveska završila na podu pošla sam da uzmem i primetila neku crnu jaknu ispod, pomislila sam sa jw moja ali sam je videla istu na stolici, uzela sam svesku pa sam otišla do glavnih vrata otključala ih pa se peavila da sam izašla, najviše što sam mogla sam otipla do ormara u hodniku i sakrila se i neki čovek je išao okolo po stanu pa se sakrio u kupatilo.
Ja sam poslala poruku drugarici da pozove policiju jer nam je neko provalio u stan
Nakon toga nikad više nisam imala slične situacije ali nisam mogla da prestanem da razmišljam
Kako je taj čovek uspeo da uđe u naš stan kad zaključavamo non stop?
Samo mi je drago da sam živa i dalje
Naravno ovo je bio samo početak
Na faksu smo dobili da crtamo određene oblike, i profesorka je donela najodvratniji lutku koju sam ikad videla, imala je polu kovrdžavu riđu kosu i obučena u široke muške stvari, davalo mi je jezi svaki put kada bih podigla pogled
Kada sam se vratila kući videla BiH istu tu lutku na kauču u dnevnoj sobi, mislila sam da je to moja cumerks donela ali kada sam je pitala ni ona nije znala šta će tu.....
Kasnije navečer kada sam bila u kupatilu i spremala se za spavanje čula sam dečiji glas kako govori "mama"
Mislila sam da je to moja cumerks ali sam se setila da nije kod kuće večeras polako sam zatvorila vrata i seka na wc šolju
Čuli su se koraci, pa i kucanje na vrata i opet to "mama".
Ćutala sam i srce mi je lupalo brže jer nisam imala pojma odakle to dete u našem stanu, u jednom trenutku sam čak i pomislila da je to dete mojih komšija ali sam to brzo odbacila jer oni imaju sina a ovo dete je zvučalo kao devojčica
Kucanje je polako preraslo u lupanje, q to uplaćeno "mama" se pretvorilo u histerično i odvratno vrištanje.
Brzo sam stavila ruke na uši pa sam i sama veisnula kada je to postajalo sve intenzivnije
U sledećem trenutku su se vrata otvorila naglo sama od sebe.
Ćutala sam i polako sam se približavala hodniku i upalila svetlo.
Na prvi pogled nije bilo nikoga tamo, kada smo ugasila svetlo videla sam malo dete sklipčamo u ćošku, preplavio me je znoj, strah, adrenalin i neki osećaj mučnine.
Polako sam išla u nazad i vratila se u kupatilo pa sam tiho zatvorila vrata i zaključala.
Usput sam i zaspala pa me je probudilo kucanje. " Odlazi!" Povikala sam "Šta se dereš otvori" rekla je moja cimerka
Otvorila sam i slagala sam da sam se posvađala sa dečkom pa sam se zato zaključaka, jer da sam joj rekla šta se desilo ne bi mi verovala sigurno...
Selim se uskoro, od onog događaja sa devojčicom nisam ni jednom videla niti lutku biti se išta slično dogodilo
Ali se pitam..... Šta si se desilo da sam prišla devojčici