Horor priče

7. Poziv

Bilo je to jedno klasično poslepodne sedela sam u svojoj dnevnoj sobi i čitala časopis dok su na televiziji išle vesti
Sve je bilo mirno kao i svaki drugi dan ali.... Ovaj mi je promenio život
.
.
.
.
.
Odjednom je kućni telefon zazvonio
Ti je bio onaj klasični crni u koji si mogao i da ubaciš imenik ljudi koji bi te zvali
Podigla sam slušalicu ali je nastavio da zvoni tada sam shvatila da nisam pritiska dovoljno jako
"Halo?" Pitala sam
Sa druge strane se samo čuo onaj zvuk "biip biip biip" spustila sam slušalicu i vratila telefon na mesto
Pola sata kasnije opet osim što sam ovaj put čula kao da neko grebe da druge strane telefona i opet sam spustila slušalicu... 15 minuta kasnije desilo se isto a ovaj put se čulo šuštanje i kao da je neko upalio motornu testeru sami je zvuk bio tuolji spustila sam slušalicu i baš kada sam ga vratila na mesto on je ponovo zazvonio
Besno sam podigla telefon
"Slušajte me dobro ako ne prestane te sa ovom prijaviću vas za uznemiravanje"
Lula sam kako neko duša a potom i hrapav glas "Ja te posmatram"
Onda se posle toga samo čuo dugačak piip
Srce mi je stalo i telefon li je pao na pod onda je moj mobilni zazvonio i pisalo je nepoznati broj i opet sve isto
I kada je pao mrak..... Krenula sam kod svoje sestre a kada sam došla tamo nikog nije bilo.... A telefon u njenoj sobi je zazvonio javila sam se a šta sam čula munje sledilo krv
"Kristina ja sam molim te beži odatle"
"Marta šta je bilo"
"Unutra je čudno stvorenje pokušali je da me ubije ali sam pobegla u autobusu sam beli odatle smesta!"
Onda sam osetila hladan dah za mojim bratom
"Kristina?!"
Okrenula sam se i videla to neobično stvorenje
Oči skroz bele kao i koža a usta su mu bila ogromna
.
.
.
Jedino čega se sećam jeste kako je stavio ruke oko koje glave koje su bile veće od lubenice..... I tada konje sve postalo crni a u glavi li je odzvanjao onaj dugačak piip