Gospođica Umetnica

Cela priča

Prolog

- Hej! Ja sam prva uzela tu haljinu – kažem devojci koja je uhvatila moju haljinu.

- Ne, ja sam je prva videla – kučka ne popušta.

- Videla, ne i uzela, zato idi i traži drugu – povučem haljinu ali guska je ne pušta.

- Ovo je unikat, jedan broj – unela mi se u lice.

- Ulaziš mi u lični prostor, kučko!

- I šta ćeš da uradiš po tom pitanju? Da mi otpevaš nešto? – stavila je ruku na moje rame i gurnula me.

Gurnula me! Ona me mene gurnula!

Nasmejem se kiselo zatim je na brzinu uhvatim za kosu i snažno je cimnem. Odmah je pustila haljinu.

- Počupaću ti svu kosu – trik koji sam naučila na filmu.

- U pomoć! – vikula je i došla je moja majka i obezbeđenje.

- Karolina pusti devojku! – mama pokušava da je oslobodi ali ja se okrećem u krug i vučem kučku za sobom. Osećam se kao da vodim konja na ispašu, ili kravu, u svakom slučaju neku životinju.

- Gurnula me! – objasnim svoje ponašanje.

- Gospođice Luis molim Vas – tip iz obezebeđenja pokušava da mi se umili.

- Karolina! – majka me upozorava.

Moja majka i ogroman tip iz obezbeđenja izvuku glavu devojke ali nisu uspeli da spasu svu kosu, dobar deo je ostao u mojoj ruci.

- Ti si ludača! Tužiću te! – vikala je na mene.

- Ooo... duša me boli – podignem haljinu.

- Reći ću svim novinama šta si mi učinila, i tužiću te za fizičko zlostavljane! Uzeću ti novac, kučko! – pretila mi je.

- Ti i koji svedoci? - pitam je zlobno.

- Ovde su dve prodavačice i obezbeđenje, oni će sve potvrditi na sudu – kaže samouvereno.

- Ne bih da te razočaram ali ja godišnje trošim na hiljade dolara u ovoj radnji – približim joj se.

- I lično poznajem vlasnicu. Šta misliš na čijoj će strani biti? – nakezim se.

- Reći ću štampi – kaže manje entizijastično.

- Ja sam jebeno zlatna devoja Holivuda, novinari me obožavaju. Dakle tvoja reč protiv moje, šta misliš kome će verovati? – izazovem je i ona krene na mene ali hvata je visoki tip iz obezbeđenja.

Priđem joj sa osmehom i samo pustim iz ruke ostatke njene kose da padnu na pod.

- Pusti me! – koprca se.

Izvadim karticu i pružim je porodavačici.

- Ručak ja častim – nasmešim joj se i ona mi uzvrati osmeh.

Uzmemo kese, karticu, stavim naočare i izađem iz butika. Nasmešim se novinarima koji me već čekaju napolju i ljubazno odgovorim na nekoliko pitanja.

Vozač mi otvara vrata i skliznem na zadnje sedište dok moja majka ulazi sa druge strane.

- Ovaj put si stvarno preterala! – mama se besno okreće ka meni.

- Smeši se mama, ne zaboravi kamere – podsetim je.

- Staklo je neprovidno.

- Ona je mene gurnula!