The Red Devils

2

Svaki put kada se prisetim tog dana srce mi se stegne i pocinjem da se gusim.Ponovo ovaj prokleti napad.Samo disi Beth,proci ce.Moram da odem odavde.Ne mogu da verujem da mi je zabranila da putujem za Nemacu na utakmicu!Nisam joj trebala ni govorti,nego samo pokupiti stvari i otici.Svejedno ne bi ni primetila da me nema.Moj Manchester igra,a ja necu biti tamo.Sve bi bilo mnogo lakse da je tata ziv..Izlazim iz sobe,jurim kroz kucu kao furija sa zeljom da pobegnem iz ove kuce pa makar i na par sati..
-'Alo lutko gde si ti krenula takva?
Sam zvuk njegovog glasa budi mi nagon za povracanjem.
-Jebeno me ne zovi tako!Nisi mi niko i nista da ti se pravdam!
-Elizabeth Wiliams pripazi na svoj dugacak jezik i drzi ga za zubima!
Cujem majku kako se dere iz kuhinje.Ponovo ga brani a ni ne zna kakav je on.Njen sadasnji muz.Covek koga prezirem iz dna duse.Ne zato sto mi je preoteo njenu ljubav.Bez toga sam ostala pre 14 godina.Mrzim ga zato sto je odvratni ljigavac koji svojim zivotom samo trosi kiseonik i nista vise.
-Lutko znas da meni tvoj jezik ne smeta..Cak sta vise,volim sto je tako prljav i brzobrazan.Namignuo mi je i odvratno se nasmejao.Ona mi ne veruje.Govorio mi je ovakve stvari stalno,ali ona nece da mi poveruje.Toliko je zaslepljena njegovim 'good boy' izgledom i sarmom da ni ne vidi koliko je odvratan.Majka izlazi iz kuhinje i gleda me sa gadjenjem.Jos uvek,posle toliko vremena ne mogu da ss naviknem na taj pogled.Da li je moguce da neko moze toliko da mrzi sopstveno dete i da to tako otvoreno pokazuje..
-Ne mozes takva u javnost.Vracaj se u sobu i presvuci se odmah.
-A sta mi fali?Tebe i onako nije briga za mene,zasto te onda boli kurac kako se oblacim?!
-Odmah da si mi se izvinila!Ovo je nedopustivo!Ne mozes tako da mi se obracas!Pogledaj se.Samo me sramotis i nista vise.Umesto da izgledas kao devojka od 19 godina,u haljini i stiklama,ti nosis te odvratne dukseve,kackete i ides bez sminke.Samo da znas,otac bi te se stideo.Nisi vise princeza.Ako ovako nastavis,neces ni postati pravo zensko.
Svaka njena rec zakucavala se u moje srce kao ekser.Ne znam zbog cega me i dalje povredjuju njene uvrede.Trebala sam da se naviknem do sada.Oci mi se vec pune suzama,ali naravno da joj necu dopustiti da me vidi slabu i porazenu.Nikada necu dopustiti sebi da placem pred nekim.Slabosti mogu da dozvolim sebi samo u privatnosti svoje sobe..Mrzim kada me neko sazaljeva.Ne treba mi nicija milost.Izasla sam iz kuce jos ljuca nego sto sam bila.Na sebi imam crne farke,crveni Manchesterov duks i crvene starke.Bez razmisljanja odlazim u park nedaleko od kuce.Tata i ja smo cesto dolazili tu i igrali fudbal.Ugledam malog,plavog decaka sa loptom.Izgleda veoma usamljeno.Ko bi mogao da ostavi takvog secera malog samog,tu u mracnom parku?Verovtno neka majka kao sto je moja.Razmisljam da li da mu pridjem ili ne.Ipak prilazim.Mozda se izgubio i treba mu pomoc.
-Hej jel ti treba neka pomoc..?Pitam malog plavusana i priblizim mu se.
-Neka hvala.Cekam brata da se vrati.
Koja budala od brata bi mogla da ostavi malo dete samo?Verovarno je u nekom cosku sa nekom zenskom.
-Da li bi ti smetalo da ostanem sa tobom i malo se dodajemo sa loptom?
Moram da budem sa njim dok mu taj retard od brata ne dodje.
-Pa ti ne mozes da se dodajes.Ti si zensko.
Zacudjeno me gleda u oci.
-Mislim da Nike kad je dizajnirao ovu novu 'RM 7900' loptu nije naglasio da je devojkama zabranjeno da je sutaju.
Kazem to i nasmejem se.Njegov izraz lica je neprocenjiv.Zapanjen je i cini mi se malo fasciniran.
-Znas koja je ovi lopta?Pa kako?
-Ehh to je vojna tajna.Ne smem da ti je odam,ali mogu da ti kazem da se dobro snalazim sa njom.Hoces da igramo?
-Hmm..pa ne znam.Mislim da ce se brat naljutiti sto se druzim sa nepoznatom osobom.
A nije mu smetalo samog da te ostavi,pomislim u sebi.
-Hajde ovako.Igracemo a i taman cu ja paziti na tebe dok ti brat ne dodje.Pa onda moze na mene da se ljuti.Moze?
-Dogovoreno,ali ako mu ti kazes da si samo pazila.
-Naravno duso.Hajde dodaj vise tu loptu pa da igramo.
Prija mi drustvo ovog klinca.Posle dugo vremena smejem se iskreno i iz srca.Mali je lud kao struja,u pozitivnom smislu.Sutali smo se petnaest minuta saznala sam mnogo njemu.Mali se zove Edward,ima samo 5 godina i mnogo voli fudbal.Srecom nije doslo do sukoba posto i on navija za Man. United kao i ja.Znam da lepo crta,da mrzi sladoled od vanile i da ima devojku po imenu Mary.Zanimljiv zivot vodi ovaj mali.
Sutnuo mi je loptu malo dalje i krenula sam po nju.Cula sam da ga neko doziva.
-Edi dolazi ovamo,rekao sam ti da ne pricas ni sa kim.Zasto me nikad ne slusas ti mali djavole..?
Glas mu je zvucao ljuto,ali sa puni ljubavi.Skontala sam da cujem tajanstvenog brata.Stavljam kapuljacu na glavu.I ako imam i kacket,ne zelim da me vidi.Nekako imam los osecaj u stomaku.Okrenula sam se i videla da razgovaraju.
-Hajde kreni,moras da ides kuci.Kasnije ce Katy na mene da se dere.
-Ali cekaj da se javimo onoj devojci.
Cujem da me mali vice.
-Heeej heej..ja sada moram da idem ali obecaj mi da cemo igrati ponovo.
Pita me tako umiljatim glasom da sam klimnula glavom.Stojim na mozda deset metara od njih,ali ne mogu da mu vidim lice.Ima kapuljacu kao i ja.Nosi crnu,koznu jaknu,usku crnu majicu i patike.U stvari,sav je u crnom.Brada mu je lepo sredjena,bar koliko mogu da vidim.Izgleda kao da mu je veoma dosadno.Kao da ne zasluzujem njegovu paznju i vreme.To me iznervira i pocnem da mu drzim pridiku.
-Kako mozes da ostavis malo dete samo u parku?!Zar ne znas sta sve moze da mu se desi?Dok se ti valjas po travi sa nekom droljom,on te ceka ovde sam.
-Sta je lutko,da nisi ljubonorna?Hoces da se i sa tobom malo valjam?Dobro bi ti doslo valjanje,malo da se oslobodis stresa.Hahaha.
Koja kretencina.Ne mogu da verujem da me poredi sa kurvama.Nazvao me je 'lutko'.Ni ne zna koliko ta rec boli.Svaki put kad mi se tako neko obrati ja se setim oca.Samo on me je tako zvao.Tek sada primecujem da drzi cigaru u ruci.
-Nemas prava tako da mi se obracas kretenu jedan umisljeni.Nisam ti ja lutka i zaobidji te ljigave fazone.Ne zanimas me uopste.Htela sam samo Ediju da pravim drustvo dok njegov kreten od brata ne dodje.Sada dovidjenja.I ubuduce pazi malo na brata.
Okrecem se,sa sve loptom u rukama.Nisam ni primetila da je kod mene.Totalno me je sludio.Pogledam nazad i vidim da ih nema.