The Red Devils

12

-Kako to mislis,vodis me kod tebe?
Uopste ne planiram da idem ponovo u tvoj stan.

Hahaha..trenutno izgleda toliko slatko da ne mogu da poverujem da je to ona devojka iz parka.

-Hej mala opusti se.Nema sanse da te ostavim nezasticenu posle ovoga.Moze se desiti da pozeli da te potrazi.Tako da,ides sa mnom.

-U redu

-Ma ne vredi ti da se protivis..A i treba mi neko da mi sredi ove povrede..

-Rekla sam u redu i prvi put.Zar me ne slusas?
Pomalo besno mi govori i shvatam da zaista jeste pristala i prvi put.Neverovatna promena.Sigurno je to posledica ove burne noci.

Beth's POV

Posle njegove odluke da idemo kod njega u autu je zavladala tisina.U vazduhu se oseti velika naapetost.Razmisljam o tome sta bi se desilo sa mnom da nije Morgan dosao.Sigurno bi me silovao a velika verovatnoca je da bih bila mrtva.Tata vidis li sta mi rade?Zasto nisi ovde pored mene?Klizi mi suza nis obraz.Pokusavam da je zaustavim pre nego sto me Morgan vidi,ali ne uspevam.Suze pocinju da teku sve vise.Okrecem glavu i gledam kroz prozor.Molim te Boze samo se ne okrene.

Morgan's POV

Previse je tiha.Ko zna kroz sta prolazi sada.
-Hej Beth,kada stignemo moramo se dogovoriti ko gde spava.Znas,moj krevet je dovoljno velik..
Smejem se i ocekujem njenu reakciju.Nista.Predpostavio sam da ce se naljutiti ili mi bar sarkasticno odgovoriti.Nista.

-Hej mala,sta ti je?
Okrecem se ka njoj,ali ne vidim joj lice.

-Bejb okreni se.

-Pusti me,molim te.Nemoj da mee gledas.

Ee kako da ne.Skrecem sa puta i zaustavljam auto.Izlazim,obilazim auto i otvaram njena vrata.Okrece glavu od mene.

-Izadji napolje.Cujes li me?

Ne pomera se.Samo cuti i ignorise me.

-Beth ako ne izadjes,iznecu te.Brojim do 3.Jedan..Dva..

Izgleda da ovaj put ovo ne pali.Prilazim joj,pruzam ruke ka njoj i uzimam je u narucje.

-Vidis da nije testo.Mogli smo to i brze.

Naslanja glavu na moje grudi.Osetim kako mi majica postaje vlazna.

-Heej mala..U redu je,ja sam tu.Sve ce biti u redu.

Spustam je na noge,podizem joj glavu i gledam u nju.

-Nemoj vise nikad da okreces glavu od mene.Ni kada places,ni kada se smejes ili ljutis.Jel to jasno?

Gledam je.I sada je prelepa.Ovako ranjiva budi u meni valjda ono malo dobrote sto imam.Znam da posle ovog necu dozvoliti da je neko povredi.Podize pogled,i prekida tisinu.

-Nisi brojao do 3,To nije fer.

Nasmejem se i grlim je.

-Znam.Nema veze.Hajde idemo sada,smrzla si se sigurno.

Posle nekoliko minuta voznje dolazimo do mog stana.Parkiram Rovera u garazu i izlazim.Cekam Beth da izadje,ali ona to ne cini.Dolazim do nje i otvaram vrata.

-Hajde Beth idemo gore.

Povlacim je za ruku,ali ona ne reaguje.

-Dobro.Izgleda da cu morati ponovo da te nosim.

Govorim joj to i smejem se pomalo nestasno.Nadam se da ce se oraapoloziti.

-Pusti me.

Izlazi iz auta i krece ka liftu.Pa dobro.Bar je progovorila.Ulazi unutra i ceka mene.
Penjemo se do mog stana u tisini.Razmisljam sta mi je dalje ciniti.Ne znam kako da se nosim sa ovakvom situacijom.

-Idem gore do sobe da ti donesem neku moju majicu da mozes da se spremis za spavanje.Osim ako nisi gladna?

Ostajem bez odgovora.Penjem se stepenicama do sobe i iz ormana izvlacim moju staru majicu u kojoj uvek treniram.Moram otici i do gostinjske sobe da spremim sebi krevet.Bolje da Beth spava ovde.Odlazim do nje da joj dam majicu i da joj mozda spremim neki sendvic..Zaticem je na podu,pored kreveta kako tupo gleda kroz prozor.Ponovo me zabrinjava.Kao da se onaj zar u ocima uggasio.Kako i ne bi posle svega sto je veceras prosla.Prilazim joj i spustam se do nje.

-Bejb jesi dobro?Ne mogu ni da zamislim kako se osecas posle svega,ali znam da ti je tesko.Sad si sigurna.

Pogledala me je i njene oci su zarobile moje.Koliko boli se krije u ovoj devojci.

-Znas,kada je tata poginuo imala sam samo 5 godina.Shvatala sam sta se desava.Nije ga vise bilo..Mama se posle godinz dana udala za Georga.Poznajem ga od seste godine.Nisam mogla da zamislim da se ovo moze meni desiti.

Spusta pogled.Grlim je i osetim kako drhti.

-Mislim da dam mozda ja kriva.Uvek se ponasam kao kucka prema svima.Mozda sam i zasluzila da mi se lose stvari desavaju.

-Da te nisam cuo kako to govoris.Treba li da se vratim tamo i ubijem tog manijaka da bih ti dokazao da nisi ti kriva.Znas ljudi cesto ispastaju zbog tudjih gresaka.

Nisam mogao da poverujem u ono sto govorim.Odakle meni ovo saosecanje?

-Hvala ti za sve.

Govori mi to i ljubi me uu obraz.

-U redu je.Hajde sad,nosim te u sobu.Nemoj ni pomisljati da se bunis..

-Zaista,nisam ni htela..

Ustaje,ja je podizem u narucje i nosim u sobu.Svakako da nisam ovi ocekivao kad sam je ugledao u poslasticarnici.
Ostavljam je u sobi i okrecem se da izadjem.

-Idem