Glava prva

2 0 0
                                    

Prije dvije godine, moj otac je bio ubijen boreći se za svoju zemlju. Pogođen tri puta u srce. Od dana kada sam stajao pred njegovim grobom, odlučio sam se osvetiti... Boriti se za svoju zemlju i pobjediti. Od 18 godine sam se pripremao za rat, znajući da ću ostaviti svoju majku i sestru same. Jedva sam ih nagovorio da me puste da uopće odem u vojsku, a znate zašto su me odustali nagovarati? E pa... Bio sam punoljetan, i odlučio sam raditi svoje odluke.
Moja majka je Hrvatica, pa ima svoju obitelj u Karlovcu. Tamo smo otišli čim je počeo rat. Hrvatski sam jedva naučio u dvije godine, ali srećom sam se snašao. Gramatika je bila previše teška. Upoznao sam mnogo djevojka tamo, no... Nisam htio da se i u jednu zaljubim. Ako se zaljubim u zadnji čas, bit će mi teško napustiti tu osobu i bojim će da ću odustati od svoga plana. Zato sam imao veze na samo ,,jednu noć".
No, to se sve promjenilo dva tjedna prije odlaska u Ukrajinu u rat. Moji vojnički prijatelji i ja smo otišli do jednog bara. Dečki su zavodili svaku koju su pogledali, dok sam ja izbjegavao poglede.
Ivano: ,,Jao, čovječe, daj jednu malu pojebi i šta, za dva tjedna nećeš moći to ni napraviti!"
Adriano: ,Jao, daj pusti me, nisam dobre volje!"
Roberto: ,,Jesi u svađi sa majkom?"
Adriano: ,,Da... Ne želi da odem u rat."
Roberto: ,,Ni moja. Ali jebiga."
Ivano: ,, Čovječe... Onda si barem popij malo."
Adriano: ,,Mogao bi."
Ivano naruči gemišta, i toga smo popili dvije litre samo tako. Roberto je bio gotov pijan, a Ivano je bario tamo neku žensku... Pa sam se ja brinuo o Robertu. Odveo sam ga do auta, i pijan jedva vozio. Od jednom sam skroz izgubio fokus vozeći se, pa smo se zabili u neki stup.
Srećom, svi smo okej. Roberto nije ni skužio da smo se zabili jer je bio mrtav pijan.
Adriano: ,,U PIČKU MATERINU!"
Lupio sam snažno volan, pa se onaj sigurnosni jastučić aktivirao, i ravno u nos... Sada krvavi nos. Koje sreće imam danas... Gadna svađa sa majkom, pa sad ovo! Nisam se imao više snage boriti. Odjednom neki momak otvori vrata, i primi za  ramena i povuće van.
Momak: ,,Alo, jel me čuješ?"
Adriano: ,,Ja...Ha?"
Momak: ,,Koliko prstiju vidiš?"
Adriano: ,, Osam."
Momak: ,,Pokazao sam ih 3.."
Adriano: ,,NOS TI POSRAN!"
Momak: ,, Jebem ti mater, ovaj pijan... Karmen, jel ovaj drugi dobro?"
Pogledao sam u djevojku... Bila je stvarno predivna. Imala je kruškasti oblik glave, plavu kosu, špičasti nos i smeđe oči... A tijelo top.
Karmen: ,,Ovaj je još u gorem stanju. Izabela-"
Roberto: ,,Iza čega?!"
Karmen: ,,Začepi, ideš mi na kurac. Izabela?!"
Izabela: ,,Smiri se, podstavila sam trokute one jebene!"
E ona je bila.... Wow, preslatka... Mica. Dirty-blonde sa plavim očima. Medo je, stvarno.
Momak: ,,Jebem ti, sad mi je žao što smo se zaustavili... Aj javite Ani da ćemo kasnit."
Karmen: ,,Budem ja... Jadna Ana."
Momak mi je pomogao da se ustanem i tek sam onda vidio svoj auto... Koja sreća.

Adriano: ,,Majka će me ubit

Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.

Adriano: ,,Majka će me ubit."
Izabela: ,,Ni ne čudi me, pogledaj jadan auto... Šta vam je skrivio?"
Adriano: ,,Šta se ti, plavušo, javljaš?!"
Izabela: ,, Hahaha, ma šta ti-"
Adriano: ,,Cent ti stane među zube."
Izabela: ,, JEBEM TI MATER-"
Momak: ,,Aj smiri se, Izabela!"
Izabela: ,,Šta meni ova pederčina ima govorit?!"
Adriano: ,,Ja sam iz vojske!"
Izabela: ,,Koje? Hrvatske?"
Adriano: ,,Ne-"
Izabela: ,,Kao što sam rekla, pederčina."
Momak: ,,Jao... Dosta! Ajde odvezite ih do hitne, ja ću tu ostat."
Klimnu glavom, jedva nas strpaju u svoje aute i odvezu do hitne. Sad imam želju da se nisam ikad zabio...

Você leu todos os capítulos publicados.

⏰ Última atualização: Jan 10, 2023 ⏰

Adicione esta história à sua Biblioteca e seja notificado quando novos capítulos chegarem!

Moj vojnikOnde histórias criam vida. Descubra agora