Cielo 🔛 #4 DVA SVETA

Poglavlje 5

DAVID

Pakleno je seksi. Privlači me i intrigira. Zgodna je. Tako lepa. Ona minuta, u liftu i dok smo ga čekali me je omađijala. Sve vreme me je nagon da je poljubim kolao venama. 

Tri dana nisam mogao da je izbacim iz glave. Trećeg popodne kada sam se vratio u grad sam momentalno otišao da je potraži, sa samo jednom zamisli u glavi da je pozovem na sastanak. 

Raj! Kunem se da je tih sat vremena koliko je sedela sa mnom bio raj na zemlji. Kao i svako zdravo muško vozi me dobra ženska, ali ona koja stimuliše moj mozak, e ta! O tome sam samo sanjao. O tome je govorio filozof u meni, u to je čvrsto verovao i dogodilo se. To je ta! Sat vremena je proletelo kao minuta. 

"Eros, Himer, Fob?" Nabraja imena mojih klubova dok joj radoznalost iskri u očima. 

"Kao klinac obožavao sam grčku mitologiju." Dajem objašnjenje zašto se tako zovu. Zgradi je ime Nebo, ali nivoi nose imena grčkih bogova.

"Kao dete si maštao o hordi žena koje plešu samo za tebe? Ostvarena fantazija?" Smeje se, njen smeh je zarazan. 

"Koji klinac nije?" 

"I to što kažeš." Trepne. "Nekako ti ne verujem." Nastavi pomno  me promatrajući. 

"O čemu si ti maštala?" 

"Da šetam po pisti u najlepšoj haljini dok mi svi aplaudiraju. Sada sam na podijumu i najjači pljesak sam dobila kada sam haljinu svukla." Slegne ramenima i prebacuje loptu meni. "Hedona?"

"Da, samo tiho." Kažiprstom dodirem njene pune usne, pa me plamičak u njenom oku zapali. Moram kušati te usne. Nisam svestan kada sam joj se toliko približio. "To je tajna još par dana."

"Bez brige." Namigne mi. "Hedona je beše personifikacija zadovoljstva?" 

"Upravo... Uživanjana, radosti." Nabrojim. 

"Opasno mi se sviđa. Šteta što je zauzeto." Složi neku facu. 

"Dobila si ideju da...?" 

"Duga priča..." 

"A ja zainteresovan da je saslušam." 

"Možda jednom." 

"Sutra?" 

"Žašto?" Nalakti se za sto, gledajući me u oči direktno. Do tog trenutka pogled joj je lutao putanjom od očiju do usana. Moj se smesti na njene, koje prekriju trepavice pre nego izgovori. "Baci karte, David. Da vidim da li mi se sviđaju pa ću ti dati odgovor." 

"Sviđaš mi se." Slegnem ramenima. "Jednostavno je. Želim da te upoznam, da provodim vreme sa tobom."

"I?" 

Zamašem glavom. "Da, želim i da te odvedem u krevet od kada si onu majicu svukla, ali... Dugi osećaji su se isprečili i diktiraju tempo i daju drugi značaj. Hoću više." 

Zbunjena je jedan tren. "Može sutra, ali naveče."

***

"Majko?" Prenerazim se kada u kancelariji, u klubu, ugledam majku kako sedi i čita knjigu koja je bila na mom stolu. 

"Ne javljaš se." Sklopi knjigu pa je odloži na sto. "Pa sam morala svratiti." 

Da, zvala je dok sam bio sa Noemi, posle sam zaboravio da joj se javim, imao sam posla. "Koji te đavoli ovamo nose?" Znam da ne voli ovo mesto. 

"Kroz mesec dana slavimo godišnjicu, biće veliko... Da znaš. Želim da se lepo ponašaš prema Dori i da je malo uzmeš u obzir. Za ručkom si bio gad, pravi muški gad." 

"Ne, neću je uzeti u obzir." 

"Objašnjenje." Moja majka i dalje misli da pred njom stoji desetogodišnjak. 

"Jer si me ti tome učila." 

"Šah mat, Diana!" Podigne ton, pa se i sama podigne. Odlaže knjigu na sto. "Svakako razmisli, devojka je na mestu, a ti si uvek sam. Sam znaš u kom smislu idem?" Da, znam. 

"Ne brini, majko, ako i posle četrdesete budem sam, uzeću Doru u obzir." Mislim da joj se kosa digla na glavi. 

"Bože, što nisam bar jednu ćerku rodila?" Pogleda prema nebesima. "Inače, došla sam iz drugog razloga..." Zatim pređe na temu koja je znatno ozbiljnija i ima smisla za razliku od Dore.

Možda da povedem Noemi? Javi mi se misao, koja mi zablista kao zlato! 

***

"Hoćeš li mi dati adresu da dođem po tebe?"

Pošaljem Noemi poruku. Odgovara mi u roku od par minuta. 

"Vidimo se. Obuci se sportski." 

Napišem kao upozorenje mesto na koje je vodim zahteva ležernu garderobu. 

"Koliko si ti zahtevan" 

"Pitanje?" 

"Jok, konstatacija. Vidimo se u osam." 

***

Čekam je u autu ispred zgrade u kojoj pretpostavljam da živi dobrih petnaest minuta, napisala mi je da kasni jer je imala hrpu obaveza i da bi me pozvala gore, ali nije sama. 

Konačno je ugledam kako prilazi, žurnim korakom. U haljinici koja tako opojno leluja oko njenih butina. 

Otvara vrata i proviri unutra prvo. "Ćao." Zabljesne me osmehom. "Izvini što čekaš." 

"Upadaj i nema problema." Sedne i izdahne, kao da je trčala maraton i konačno se zaustavila. 

"Umorna sam kao pas." Saopšti. "Ali tako sam želela da provedem veče sa tobom." 

"Onda idemo da odmaramo." Saopštim, puštajući plan da padne u vodu. Sutra, ili neki drugi dan je vodim na jahanje. Rekla je da je jahala kao osnovnoškolka i da je to obožavala... I dalje mi nije jasno kako smo u onih sat i nešto malo više stigli i do konja. Uključim se u saobraćaj. "Bio je naporan dan?"

"Da. Plus ona Lote, jebote! Ubi nas." Skrenem pogled sa ceste na nju. "Kako je prošao tvoj dan?"

"Monotono." 

"Blago tebi, ali ozbiljno." Nasmeje se. "Nedostaje mi u zadnje vreme ta monotonost." 

"Jela si?" 

"Da, tetka me je čekala sa ručkom i morala sam pojesti. Voda bi mi pasala." 

"Uzećemo. Samo..."

Prekida me. "Gde me vodiš?" 

"Na jedno mirno mesto... Za odmor." Pogledam je i susretnem radoznalost izmešanu sa zadovoljstvom na njenom licu. "Reci mi do kada si sutra slobodna." 

"Ceo dan." 

"Onda si moja ceo dan." 

"Ali..." 

"Nema ali, Noemi." 

Jedan tren je tiho a onda lupi. "Ček, ček, računa li se ovo kao prekovremeni rad?"

"Samo ako rešiš da izvodiš striptiz za moje oči?" 

"Dobro bi mi došao neki bonus vala." Nasmeje se, ali se ubrzo uozbilji. "Nema te na društvenim mrežama, nema te u novinama, ništa o tebi nema." 

"Nisam javna ličnost, privatnost mi je jako važna." 

"A, da... Pa šta onda radiš kad ništa ne radiš?" 

"Pokazaću ti, Noemi." Odgovorim. 

Kupimo vodu na benzinskoj a onda Noemi razveže jezik i do imanja saznam vrlo zanimljive stvari o njoj. Saznam da sam u autu sa influenserkom sa instagrama, sa budućom dizajnerkom i striptizetom iz hobija. Saznam i da se na prošlom radnom mestu skidala do kraja... I momentalno odlučim da ovde toga nema... Za nju, ne!