Cielo 🔛 #4 DVA SVETA

Poglavlje 9

DAVID 

Gledam i ne verujem. Podignem skupljene šake i protrljam oči, ali da, Diana, moja majka je večeras u publici. Ovo je treći put da je ovde, prvi put je bila dok je klub postojao jedino u nacrtu, drugi put pre nedelju dana, kada mi je govorila o Dori, a noćas, evo je u publici. Nečija ruka mi padne na rame, pa pogledam preko ramena. Alesandrov cerek me dočeka. 

"Mama je sasvim poludela, ili?" 

"Kunem se da ne znam." Odogovaram. 

"Idemo da proverimo?" Upita me, odgovaram klimanjem glave pa činim korak paralelno sa Alesandrom. "Inače, mislio sam da će devojke da idu do kraja, kad ono, ništa ne pokazuju. Razočarao sam se."

"Nisam im ja koreograf, Aleks." Namignem. 

"Tačno, tebe da se pita možda bi čitale Ničea." 

Zaustavim se, pa ga pogledam. "Ti znaš ko je Niče?" Podjebavanje nam nije strano. 

"Guglao sam." Iskezi se. "Nego, vidi Nefertiti." Pokaže rukom iza mene. Okrećem se. "Plavuša je bomba." Da, prst mu je na Noemi. "Valjalo bi da zbaci grudnjak bar."

"Plavuša je moja devojka." Saopštim. Alesandro razjapi usta. "Striptizeta?" Pa se zacereka. "Čekaj..." Znam ja vrlo dobro šta mu je smešno. "Ti postaješ moj idol." Tresne me opet po ramenu. Jebote, jak je kao konj.  "Znači, plavuša se neće skidati... Mislim, hoće al samo za jednog De La Vegu." Korakne. 

"Ne znam." Odogovara, koračajiući za njim. To je i za mene nepoznanica, kao što reče nisam im koreograf. 

Pozdravimo se sa roditeljima, kelnerica nam donese piće. Uzimam viski i iskapim. Žedan sam, a i žestina mi trenutno prija. 

"Mama, afiniteti su se promenili?" Alesandro stane da zadirkuje Dianu. 

"Ljudi se menjaju, bebo." Zna koliko ga to živcira, pa mu još i namigne. "Ujedno me zanima zašto Luka toliko voli najstarijem sinu da pruža podršku." Pogledom ošine Luku. 

Šale na Lukin račun prekida promena muzike i izlazak devojaka na binu. Tačka koja usledi je perverzija. Lotina ideja. Njene ideje cenim. Sa mnom je od početka i odlična je u svom poslu. Nakon što devojka u ljubičastoj perici spusti usne na levi guz zlatokose, ja prestajem da pratim tačku... Osećam se u ovom trenutku kao klinac koji sa roditeljima gleda film, pa naiđe scena seksa. Povlačim se, pokazujem ujedno Luki glavom da odlazim, a pogledom ispratim Alesandrovu teleću facu. Taj napaljeni klinac!

E pa da, Noemi me je urnisala svojom tačkom. Raspametila. I, da svima nam je pokazala sise, dobio sam poruku od brata, jer nije znao da pratim iz drugog ugla. 

***

"Nisam te videla u publici." Noemi se smesti na krevet pored mene, u ruci joj je čaša crnog vina. Zna da njen nastup nikada ne propuštam. "Nisi gledao?"

"Jesam." Primičem joj se bliže, te je poljubim u rame. Koža joj miriše na citruse. "U publici je bila moja porodica, doduše, falio je jedan brat." 

"Da?" Podigne obrvu. 

"Da." 

Ispije gutljaj vina, pa me pogleda okrećući glavu sasvim prema meni. "Ona porodica sa kojom si želeo da me upoznaš za nekoliko dana." 

"Ta porodica." Nasmejem se njenoj zabezeknutoj faci. 

"David, ja se ne stitim ničega što radim, ili što sa uradila, ali kako misliš da se pojavim pred očima tim ljudima koji su gledali u moje gole sise i..." Prvi put je vidim crvenu, zajapurenu, a da se neseksamo. "O moj bože." 

Kontrolišem se da se ne nasmejem. 

"Pokušaj da se nasmeješ i uff! David! Blam me je!" Uzmem joj onu čašu, pa je spustim na pod. Uhvatim joj šakama lice i poljubim je, pa kroz smeh odogovaram. "Moja majka je psiholog, profesija joj je da ne osuđuje." Šalim se. 

"Jebote. Još reci da ti je otac bankar, profesor ili lekar." 

"Daleko od toga, mnogo, mnogo dalje. Nikakav čistunac, dušo."

***

 "I, ko je taj čovek?" Pitam Damiana. 

"Ne znam, momci su ga presreli kada je krenuo u nedozvoljeni deo, insistirao je da ga puste, jer treba da vidi jednu od devojaka, nije rekao ime, ali je napomenuo nekoliko puta da se znaju dobro. Ipak je odustao." Provuče pstom po ekranu tableta. "Kada se i sinoć ponovila scena, rešio sam da ga istražim. Izgleda da je konkurencija, drži neki erotski klub u drugom delu grada." 

"I?" 

"Ništa, mislim da je važno da i ti znaš ko ti se mota po klubu." 

"Da, važno je." Kažem, razmišljajući da li sam ikada ranije video tog tipa. Ali ne sećam se. "Ako se opet pojavi, držite ga na oku." 

"Podrazumeva se." 

"Još nešto?" Telefon nas prekida. 

"Halo?" Broj mi je nepoznat. 

"Heeej!" Ali glas prepoznam istog trenutka. "Gde si ti?" 

"Pravo je pitanje gde si ti?" 

"Stigla sam, napokon. Želim da te vidim." 

"I ja tebe, iako sam mislio da ovo nikada neću izreći." 

"Isto, isto!" Ema se smeje. 

"Hoću da upoznaš Sifisa. Idemo negde na ručak?" 

"Pre pet ne mogu." 

"Nama odgovara. Vidimo se!" Razvuče i zapevuši. 

Tog dana sam konačno upoznao Sifisa, momka koga su voleli, cenili i poštovali i moj i Emin otac. Klinca o kome je Luka pričao, ali ga nikada nismo upoznali. Luka je poštovao naše želje, pre svega majkine, da mi budemo izvan tog njihovog sveta, koliko možemo. Sada je bio prvi put u Italiji. Čini se kao dobar čovek. Što je najvažnije Ema je sa njim srećna. 

"Slušala sam Dianu kako se žali Nikol da ne želiš da izađeš sa Dorom. Sram te bilo." Prasne u smeh. Ona ne podnosi Doru od malena. "Ta damica i ti, komedija. Sećaš se kada sam je umazala tortom na rođendanu pa su je svi tešili, a ja sam bila slavljenica." 

"Hoćeš li to ikada zaboraviti?" Smejem se i sam, a onda slušam po ko zna koji put istu priču u kojoj Ema ostaje bez "slave" na svom desetom rođendanu, zbog jebene Dore.