Vetar mi polako pomera kosu dok hodam. Moje ime je Anastasija i imam 17, skoro 18 godina. Moj život i nije lep, niti će biti. Tata je mene i mamu napustio kad sam imala 3 godine, a mama zbog tate počela da pije i da puši travu. To je policija saznala i poslali su me u dom, a nju u zatvor. Sada hodam prema prodavnici jer me je glavna žena poslala u prodavnicu. Imam 4 cimerke sa kojima delim sobu. One su sve ćerke od glavne žene i mogu da rade šta žele, a ja smem da radim samo 2-3 stvari. Odjednom neki čovek mi prilazi,
„Izvini, da li znaš gde je najbliža prodavnica?". Začudila sam se, ali možda je nov u gradu:
„Da, sad sam baš krenula tamo!" Rekla sam i nasmejala se, a takođe se i on nasmejao. Hodali smo jedno pored drugog, on je gledao u telefon, a ja sam gledala pravo:
„Pa, stigli smo" rekla sam, a on me je pogledao: „Mogu da te pitam nešto?" rekao je „Naravno, šta treba?" pitala sam ljubazno: „Pa....."
