Fudbaler

Chapter 9

28.jun
-Beograd -

Danas je tvoj rodjendan. Bilo je oko 11 sati ujutru. Sedela si na terasi koju je sunce vec totalno obasjalo. Privukla si crnu, staklenu stolicu pri malom belom stočiću i sela. Stavila si naočare, koliko zbog sunca, toliko zbog paparazza koji su bili na svakom koraku. Spremila si sebi nes kafu i uzivala u prelepom prolećnom jutru. Gledala si pravo u šetalište, Beograda na vodi na kom je već bilo prilično ljudi. Kafići i restorani su bili krcati, puni dece i ljudi. Krajičkom oka si pogledala kroz staklena vrata terase sa koje si jasno mogla videti vašu dnevnu sobu. Krevet je bio uneredjen sa Dušanom na njemu. Leva ruka mu je pala na njegovu ivicu , dok mu je glava bila zaronjena u beli jastuk. S obzirom da nisi bila u krevetu, iskoristio je to i zauzeo i tvoju i njegovu stranu. Kan je spavao u svom malom krevetiću, iako se tako mali i crn nije jasno video. Pogledala si notifikacije na telefonu, kojih je bilo prilično puno. Pogled ti se zadržao na poruku tvoje mame sa kojom se zbog obaveza nisi dugo čula. U poruci ti je poželela standardne želje, sreću i zdravlje koje su te navrle na suze. Odlučila si da je pozoveš, bar na ovaj dan.
"Halo mama"
"Srce, sta mi radis? Srecan rodjendan"
"Izvini sto ti se nisam javljala, ja..."
"Znam, znam bila si u obavezama, ne zameram ti". Značilo ti je da čujes njen glas.
"Sta radi tata, kako ste vi?"
"Dobro smo sine, tata spava po ceo dan, ali stignemo nekad da se šetamo po keju. Nego ima nešto novo kod tebe?". Setila si se da joj nisi rekla za Dušana, i preseljenje u njegov stan, zbog čega te je na trenutak obuzeo osećaj krivice.
"Mama duga priča, ali dobro sam. Preselila sam se sa dečkom u stan. Ne brini, normalan je čuva me, i poštuje,stvarno sam napravila pravi izbor. Mnogo ga volim"
"Ozbiljno? Jooj znala sam da ces da nadjes nekog". Čula si njen prigušeni osmeh sa drugog kraja slušalice.
"Kad budete mogli, deco, dodjite na ručak, ocemo da ga upoznamo tata i ja"
"Naravno mama, cujemo..."
Razgovor su prekinuli poznati prsti na tvom vratu. Popeli su se na tvoje lice, usne a onda i na kosu. Okrenula si se, a poznate oci boje badema gledale su pravo u tebe. Dušan te je obgrlio, tačno znajući tvoje slabe tačke. Podigao te, lagano, te si mu sada bila na grudima. Njegove šake, na kojima se isticala svaka moguća vena prelazile su preko tvojih ledja a onda i kukova. Poneo te je ka spavaćoj sobi, tako da nisi imala mogućnost da se usprotiviš. Spustio te je polako na krevet obasipajući te poljubcima. Kao i uvek vodio je glavnu ulogu tako da je bio preko tebe. "Jesi htela da mi pobegnes, ha? Govorio je kroz par uzdaha." Ne, gospodine " rekla si skoro u jednom dahu, dok te nije prekinuo pa poljubce prebacio na tvoje usne. Kad ste se odvojili, legao je pored tebe poprečno." Srecan rodjendan ljubavi "
" Mnogo te volim" uspela si, jedino da izustis. On je bio samo u crnom nike sorcu bez majice.

Sada ste zajedno sedeli na terasi dok si mu ti bila u krilu. Uzivali ste i smejali koristeći svaki zrak sunca. Pomerio ti je pramen kose sa lica počevši da se igra sa njim. "Danas moram na trening" rekao je skoro tuznim glasom. Bila si pomalo tuzna sto ces morati da se odvajas od njega cak i na tako kratak period. Ali znala si da ima jako bitnu utakmicu uskoro za koju treba da se spremi. Klimnula si glavom, ne prekidajući svoj pogled na svaki deo njegovog savršenog lica.

Dušan se odvezao na trening, dok si ti bila kuci. Odlučila si da odes do galerije i pogledaš neke štikle za sebe. Večeras si planirala jednu malu zurku u poznatom Beogradskom klubu, za koji su ti trebale adekvatne štikle. Vrtela si se kroz puno radnji, i na kraju zavrsila u zari. Kupila divan par belih, svetlucavih štikla . Zadovoljna kupovinom zaputila si se ka autu, jednom od mnogobrojnih Dušanovih džipova. Usla si u stan koračavši ka dugom hodniku do dnevne sobe. Nisi očekivala Dušana tako rano sa treninga pa si malo zastala. Sedeo je na uglu garniture sa jednom velikom, belom platnenom kesom i crnom kovertom pored. "Dušane odkud ti ovako rano? Zar nisi otišao na trening?". Bez reči, ti je pruzio kesu koja je bila podosta teška. Pogledala si ga na trenutak, pa pogled vratila na kesu, pa ponovo na dušana. Gledao te je sa osmehom od uva do uva skoro ne trepćući. Otvorila si kesu i u njoj se nalazila prelepa louis vitton haljina. Bila je crna sa par detalja na njoj. Ni previse kratka ni previse duga, otvarala je svaku tvoju prelepu oblinu na telu, nastalu vezbanjem u teretani.
"Hvalaaa ti" gledala si ga, dok si rukom zaklapala usta. "Ne brini, nije sve". Dosegao je do crne koverte, sa zlatnim ivicama i predao ti je u ruke.
"Sta je sad ovo, ti nisi normalan" otvarala si kovertu i iz nje izvukla dve karte za Barcelonu . "DUŠANE TI STVARNO NISI NORMALAN" zatrčala si mu u zagrljaj, obgrlivši ga koliko si mogla od njegovih visokih ramena. "Jedva cekam da otputujemo, samo ti i ja" govorio prigušenim glasom dok ste se grlili. Obrisao ti je jednu suzu palcem, koju nisi zelela da pustis iz oka ali je bilo jace od tebe.

Stavljala si poslednji sloj sjaja za usne. Naprskala si i svoj omiljeni parfem i krenula da obuvaš štikle. "Jesi gotova srce" cuo se dusan iz dnevne sobe. Kako ima slatke nadimke pomislila si u sebi. Sada je već bio naslonjen na vrata kupatila gledavši te. Gledao te je zamišljeno od glave do pete. Obukla si bele štikle sa visokom podpeticom, i crnu haljinu koju ti je kupio. Obline i struk su ti bili prelepo prikazani, kao svetskom modelu. Približila si mu se ostavivši kratak poljubac na obrazu, koji mu je napravio dodatne žmarce. Kao i on tebe, i ti si njega znala da dovedeš do ludila. Ponela si malu crnu torbicu, prebacivši je preko ramena. Nakon nekoliko trenutaka našli ste se u kolima, za ovu priliku Dušan je izabrao audi, te ste krenuli ka Beogradskom klubu Rich.