Moj perverzni Babysitter

Part 32 - Pain

Svjetlost sunca je probijala kro zastore u njihovu sobu. Diery je uzdahnula osjecajuci toplotu oko svog tijela. Nasmjesila se je zadovoljno, ali kad se je prisjetila sinočnog događanja u trenutku je otvorila oci. Nije zeljela preci preko svog ponosa. Takva je, dak nesto jednom namjeri ne odustaje. Pogledala je iza sebe i vidila spavajucog Justina sa napola otvorenim ustima. Nije mogla da se ne zasmije njegovoj slatkoci. Njegova medeno-plava kosa je bila razbrusena ali lice mu je bilo tako spokojno. Umakla je pogled sa tog iskusenja i pokusala ustati ali je odustala, kad je vidila njegove ruke na njenom trbuhu. Nasmjesila se je videvši da je njen trbuh dosta veci njego u proteklim mjesecima. Justinove dlani su grejale njen trbuh i bilo je vise nego udobno. Stavila je dlan na njegovu ruku lagano uzimajuci ju i stavljajuci na njegov bok. Justin se je promeskoljio i stavio ruku nazad na njen trbuh jos vise pribijajuci ju uz sebe. Zabio je svoju glavu u njen vrat inhalirajuci njen miris.

Glasno je uzdahnula i prevrnila ocima. Ponovo je uzela njegovu ruku i bacila ju nazad. Ljuto je puhnula i naglo ustala. Malo se je zaljuljala stajajuci na svojim nogama. Osjetila je bol u glavi. Zaklopila je oci naboravsi celo. Uzdahnula je misleci da ce proci ali bol nije prolazila. Nekako se je dotanjurala do kupaone i pogledala se u ogledalo. Pomalo je njena koza vukla na bljedo ali jos uvijek je bila normalna. Kaos u njenoj glavi nije prestjao, kao da je netko lupao i udarao po njenoj glavi.

„Aaaa!" zavristala je kad je osjetila ostru bol u trbuhu.

Nije mogla kontrolisat bol, suze su joj se spustile niz lice.

„Justin !" viknula je padajuci na pod.

Jecala je od boli u trbuhu. Nije znala sta se događa, ali molila je Boga da ona i beba budu u redu.

Justina je probudila galama, uzdasi, jecaji i vristanje. Bol je prostrelljala korz njegov trbuh kad je vidio da Diery nije kraj njega, a njeno vristanje je bilo sve jace i to ga je uzbudulo. U trenutku se je bacio iz kreveta i sljedio zvuk koji je vodio do kupaone. Oci su mu se zaprepastile kad je vidio Diery na podu sa dlanovima na trbuhu. Njene oci pune suza su mu govorile da nesto nije u redu.

Brzo je dosao do nje i zgrabio ju u svoje ruke noseci do kreveta.

Diery je osjecala bol, bol koja se je cinila , kao da je netko probadao njen trbuh sa nozem. Tesko disajuci je stisnila oci u bolu.

¸"Shhh baby, sve ce biti u redu" pomazio je njena lica i povukao trenerku sve do svojih kukova.

Brzo je obukao i majicu gledajuci u Diery koja se je grcila od boli.

„Justin igubit ce mo ga !" plakala je zabivsi glavu u jastuk sa skupljenima koljenima uz njen trbuh.

„Ne govori to, necemo !" ljuto je puhnuo obracajuci ju prema sebi. Gledao je u nju i ne vjerujuci da se mu to desava.

Ljutila ga je cinjenica da mozda moze izgubiti djete. To bi znacilo da bi Diery bila depresivna, tuzna i bez zivota i to bi ga ubilo. A sto je najgore izgubio bi nju, nju koja mu je znacila sve.

Diery je bila samo u spavacici zato je Justin povukao jednu od njenih trenerki i obukao ju.

Zgrabio je kljucve od avta i uzeo Diery u svoje narucje. Spustio se je po stepenicama drzeci ju u narucju. Adrenalin je kolao njegovim tijelom. Diery je jecala drzeci ruke oko njegovog vrata.

„Aaa ! Juustiiinn booli me !" vrisnula je u boli.

To je bila najgora nocna mora za njegove usi. Pogledao je u nju i poljubio ju u celo.

Nitko si nije mogao zamisljati bol koju je osjecala. Trenurno nije marila za nikakvu svađu, zeljela ga je samo kraj sebe.

„Izdrzi jos malo bae! Imamo dobrih 5 min do bolnice" njegov jutarnji glas je bio hrapav i dubok. Ali bas ta glas ju je smirivao, znala je da je Justin kraj nje i bilo joj je malo lakse. Znala je da bi ucinio sve za nju iako je ona bila ljuta na njega.

Otvorio je vrata od suvozaca i spustio Diery na pod. Polako je sjela unutra i zasikala. Zatvorio je vrata i brzo presao na drugu stranu, doslovno je upao na sjedez.

Upalio je auto i pokrenio. Dieryini uzdasi i plakanje su jos vise dodavali adrenalina u njegovo tijelo, sto je prouzrokovalo da jace stegne volan i stisne ne papucicu.

Kad je vec vidio na vidiku bolnicu jos vise je pozurio. Diery je pokusala ignorirat bol tako da je stegnula svoje mišiče. Oci su joj bile sklopljene, a njeni uzdasi i vapaji su ispunili avto, ali ali sve joj je bilo lakse kad je Justin progovorio da je voli i da ce sve biti u redu.

Kao ludak je parkirao svoj bijeli audi pred bolnicu i istrcao do njenih vrata. Nije mario za ljude ni za auta koja su mu svirala.

Kad ju je podigao iz sjedeza vidio je crvenu mrlju na sjedistu. Ocito bi poludio da je bilo koja druga cura pustila takvu mrlju ali to nije bila druga cura. To je bila Diery, njegova cura, njegova ljubav, i na kraju majka njegovog djeteta.

Bol je prostruljila kroz njegovo tijelo, srce se mu je sledilo na pomisao da ona krvari i da mozda bude nesto lose sa bebom.

„Aaaa!" primila se je za trbuh i skoro pala na pod. Ali Justin ju je brzo uhvatio i podigao i u svoje narucje.

Stiskala je sve mišiče tjerajuci bol od sebe. Nije znala da krvari, Justin nije zelio da ju dodatno zabrinjava.

„POMOZITE ! TRUDNA JE ! KRVARI !" vristao je Justin tako da su ga svi mogli uociti.

Medicinska sestra je odmah dosla do njih sa krevetom na tockicima. Polozio ju je i pogledao u nju.

„Justin, nemoj me napustiti!" zaplakla je sdrzeci ga jako za ruku.

Slomilo gaq je to, ali ipak dalo nadu da se odljuti. Ali Diery uopce nije maarila za svađu, sve sto joj je bilo bitno, je da Justin bude kraj nje.

„Diery, nikada te nebi mogao napustiti ! Previse te volim da bi te napustio." Poljubio ju je na celoi pogledao u nju.

„ANASTEZIJA ! SALA 12! HITNO ! TRUDNICA KRVARI ! DIJETE TREBA SPASITI !" iz drugog hodnika se he derao doktor koji je oblacio odijelo za operaciju dok je trcao.

Justinu se je u sekundi svjet srusio, u njegovj glavi je samo odzvanjalo

„Treba dijete spasiti"

Nebi si mogao odpustiti da izgube njihovo dijete. Bilo je ocito... volio ga je.

***

JUSTIN POV.

Sjedio sam u cekaoni na neudobnih stolicah. Oci su mi bile crvene od plakanja. Jebeno jih ne mogu izgubiti. Pogotovo ne Diery. Bolila me je svaka njena rjec koju je izgovorila sinoc. Ali opet je bilo ljepo cuti da ne zeli da je napustim. To nikad nebi ucinio. Previse smo skupa stvari izgradili da bi tek tako to okoncali.

„Diery Mendez porodica?" cuo se je glas doktora. Cekao sam na to vise od sat i po vremena. Nadam se da ima dobre vijesti.

„Taj sam" ustao sam sa stolice i glasno uzdahnuo.

Nestrpljiv sam, ne mogu docekat novosti.

„Vasa zena je sasvim u redu, i djete isto. Samo joj je pukla jedna manja zila, djete je to zadrzavalo sve dok se nije pomakneo. Ondak se je usulo puno krvi i zato se je djete meskoljilo jer je zeljlo vani, daleko od krvi. Zato ju je sve bolilo. Ali kao sto sam rekao, sa njim je sve u redu i sa mladom damom isto. Pobrinite da bude jela redovno tablete, nek se ne giba puno, tako bi se rana puno brze zaljecila." Nasmjesio se je stariji covjek a meni je tako odleglo.

Nisamo mogao vjerovat, da su oboje zivi. Jedva cekam, da vidim Diery i da ju poljubim. Da budemo opet mi, da ju opet drzim u rukama i da bude samo moja.

Ah Leonora... ili Ivano. Pravite nam mnogo problema.

Ali tata vas voli... puno.

________________________________

Nastavak je katastrofalan. Izvinjavam se !