Moj perverzni Babysitter

Part 36 - Love is in the air

DIERY POV.

20 godina kasnije...

»Леонора есть парень« (Leonora ima dečka) usao je Ivano u kuhinju dok sam seckala mrkvu.

Kanim napraviti pire sa mrkvom, a i procitala sam da ako mijesas mrkvu i krompir imas manje opcije za raka. Iako nije logicno, nista ne gubim. Ne zelim da se u to u mojoj porodici dogodi.

»Qué idiota! ¿No te atreves a creer mamá!" (Koji idiot ! Da se nisi usudila povjerovati mama!) , odmah za njim je uletila Leonora koja je bila vise negó uzrujana, kose su joj prstile na sve strane, a na licu joj je igrao ljuti izraz.

Okrenula sam i vidila Ivanota koji je bio naslonjen na pult i tiho ali opet glasno se smije. Sa rukom je pokusao prekriti smijeh ali to nije uspijelo, jer ga je Leonorina uzrujanost totalno zabavljala.

Totalno je djeciji. Ocito je na tatu, jer ja nisam bila djetinjasta. Ali kao sto mi je Pettie govorila, je bio Justin prilicno živahan dok je bio u puberteti.

"Проверьте свой телефон, а остальные в течение некоторого времени, он улыбнулся, как любовь..« (Provjeri joj telefon, a u ostalom već neko vrijeme se smjeskao kao zaljubljena.) okrenuo se je i uzeo limundau iz friždera.

U ovim danima je limundana najbolja, puno vitamina C i manje opcije za dehidraciju. Boze, bolesna sam vise. Ocito je medicina lose po mene, uvijek pomislim na najgore. Jednom je Justina pas ugrizao dok smo bili u parku i odmah sam se utripovala da ima bjesnocu. To je ona bolest koju prenose psi, jadan.. nisam mu dopustala blizu djece a ni mene bar 2 tjedna.

»Era tu recogiendo por teléfono?!" (Čačkao si mi po telefonu?) nadignula je obrve, ali svejedno je izgledala ljuto. Nasmijala sam se dodavajuci mrkvu u spravu koja melje.

»Нет, но я видел тебя, пока Макс написал эти глупые вещи, как "Я скучаю по тебе"« (Ne, ali sam vidio dok si Maxu pisala one gluposti poput 'nedostaješ mi') uzeo je gutljaj soka i napravio grimasu jer je bilo kislo. To je Leonori otvorilo sve ventilje.

»Eres un idiota, lo juro ser-" (Koji si ti idiot, kunem ti se.) njen bjes je bio prekinjen.

"Dosta! Ne kuni se u nista Leonora!" strogo sam ju pogledala i uperila prst u nju. "Ivano, pocni se malo odraslije ponasati, koliko ti je godina?" odigrati ljutu majku je bio najbolji potez u ovakim stvarima. Nebi nigdje dosli, da sam bila mirna.

"No es justo, siempre defender" (Nije fer, uvijek ga branis.) napucila je usne i prekrizila ruke.

Uzdahnula sam i okrenula se prema pultu i upalila ovaj strojcic koji melje. Mljeo je tiho pa sam mogla cuti pobjednicki smjesak Ivanota.

"Pourquoi riez-vous donc?« (šta se ti tako smijes?) cuo se je glas na kojeg poslje toliko godina opet osjetim one stvarcice u trbuhu.

Ugasila sam ovu spravu i okrenula se, tamo je stojao on. Covijek koji me je začarao i imam oci samo za njega. Nosio je kratke traper hlace i bijelu kosulju. Jos uvijek zagrizem usnu, mini orgazam.

»Ничего« (Nista.) podsmijhnuo se je potuhlo. Samo sam preokrenula ocima, DNK nije potreban.

»Voici la petite fille de papa. » (Evo tatine djevojcice.) dosao je do Leonore i poljubio je na celo. Samo se je mirno nasmijesila. Oduvijek je bila njegova maza.

»Comment allez-vous ? « (Kako si ?) pogladio ju je po njenoj plavoj kosi i gledao u oci.

« Bien papa. » (Uredu tata)zahvalno se je nasmjesila.