Naterana

Prolog

Ovakav kroše još nismo videli zar ne Majk?

Moram da priznam da nismo ali kada je u pitanju Daniel Dimitrovski nista me vise ne moze izmenaditi Dzeri...

Uf... tako lagan aprekat, vecerasnjem protivniku Jegeru definitivno ne bih zeleo da sam u koži.

Ja možda i bih Dzeri, ipak se bori protiv prvaka sveta!

Jeger ne ustaje, da li će ovo biti kraj ovog meča?

Iiiii kao i po običaju dragi gledaoci Daniel Dimitrovski nastavlja dalje i zadržava svoj nepobedivi stav.

Izvrstan meč stvarno, vidimo se u subotu u 19h. Prijatno veče.

Ugasim kanal. Ko bi rekao da je to moj muž zar ne?

Nisam zamišljala svoj brak ovako a verujem da niko ne bi mogao. Moj brak je sve osim pravog braka. Moj suprug je sve osim osobe koju volim. A ja? Ja sam sve ono što ne bih volela da budem.

Ja sam Lea Dimitrovski, supruga svetskog šampiona u boksu. A moj suprug? Ja ga čak i ne poznajem. Za skoro šest meseci koliko smo u braku, videla sam ga ukupno tri puta. Od ta tri puta, jednom na našem venčanju. Da, moj život je sve samo ne normalan.
Moja majka je neko ko me je uveo u moju profesiju a koja ujedno kontrolise moj život. Bavim se modelingom od svoje sedme godine i to je jedino što me zapravo usrećuje u mom praznom životu. Proglašena sam za najlepšu ženu Rusije a i najuspešniju manekenku u Evropi.
Moja profesija me je i dovela do mog "supruga", ili ipak moja majka..

Zazvoni mi telefon pa ostavim daljinski i odem da se javim. Moja majka, ko bi drugi?

-Da, mama? -kažem dok otvaram vrata koja vode u dvorište.

-Lea, zauzeta si? -prevrnem očima dok idem ka bazenu.

-Sedenjem? Manje više. Šta ti treba? -sednem na ivicu bazena i potopim noge do kolena.

-Lea, umesto da uživaš ti se žališ.. -izdahnem pa nastavim da je slušam.

-Zovem da vidim kada ideš za Španiju? -namrštim se

-Sutra, zašto? - mora da je smislila nešto, ne zove ona samo onako.

-Dobila sam raspored tvog supruga, kada utvrdim sve šaljem ti plan. -namrštim se još više, šta ima ona da smišlja planove?

-Mama ne možeš... - i prekinula je. Moja majka, ili će biti po njenom ili uopšte neće biti. Izdahnem pa ostavim telefon po strani. Zbog njenih odluka koje su promenile moj život ja sam postala imuna i više ne reagujem skoro ni na šta, mislim da je nemoguće da se izmerviram. Kada me je udala za stranca sve ostalo mi je svejedno valjda.
Setim se tog dana i kao sve ponovo proživljavam.

-Neću da se udam da bih tebi ugodila i živela u luksuzu!!! -vičem iz petnih žila ali moja majka ne reaguje već ugovara preko telefona sa nekim.

-Mama! Ja nisam igračka! Ne možeš da me prodaš! -konačno digne pogled sa tog prokletog telefona i pogleda me ljuto.

-Ti si mi jedina ćerka! Naravno da ću ti obezbediti budućnost! Misliš da ti želim zlo? -

-Mama ja ni ne poznajem tog čoveka! -razderem se na ivici da zaplačem

-Upoznaćes ga. Zar misliš da bih te dala bilo kome? Lea, ovo je idealna prilika a i učinićeš dobro delo. -nasmejem se od muke i sednem da se malo smirim.

-Karijera ti je na vrhuncu , nikada više nećeš imati ovakvu priliku mila. -pustim suzu jer moju mamu nikada nisam odbila jer znam da mi želi dobro ali ovo je već previše.

-Mama... ne mogu. -kažem kroz plač

-Želiš da ostariš sama? Vidiš li ti koji nitkovi ti se udvaraju, nikada nećeš imati bolju priliku dušo. -progutam knedlu tešku kao kamen jer me rodjena majka ne ceni, kako će neko drugi. Proglašena sam za najlepšu ženu a osećam se kao jadnica koja mora da moli za ljubav.

-Dobro, uradiću kako kažeš mama. -kažem sa ogromnom težinom na duši. Moja majka naravno počne da me ljubi i da okreće brojeve telefona. Ona je moj menadzer, najgora odluka u mom životu.

Trgnem se jer osetim ruke na svojim ramenima.

-Kako si Lea? -Ljoša, baštovan mi se toplo nasmeje a onda krene ka tremu.

-Dobro Ljoša, zamislila sam se. Ti? -ustanem polako.

-Nisam hteo da te uplašim, mislio sam da je vreme za cveće. Ide proleće. -starac kao on unosi nadu i vedrinu za boljim životom.

-Da valjalo bi. - pogledam ogromno dvorište ispred vile.

-Bacam se na posao,. -nasmesi se i ode po alat. Okrenem se pa krenem ka unutra.

Otkako sam udata, odmaram ponedeljkom i utorkom a svim ostalim danima ili putujem ili sam u svojoj modnoj agenciji koja me je stvorila. Obožavam svoj posao ali nikada mi teže nisu padali slobodni dani, bukvalno sedim po ceo dan sama sa sobom i razmišljam pa često upadnem u bedak. Mislim ko i ne bi? Moj život je igrica moja majke i ništa nije po mom meraku osim mog posla koji opet ona kontroliše...

Vuce me da pisem ovu pricu a vi mi recite vuce li vas da je procitate? Nisam odavno ali evo me...