Naterana

Epilog

-Eva!!!

-Eva!! -namrstim se. Gde li je?

Potrazim dubak po kuci ali ga nema. Izadjem na terasu i zatknem Daniela kako se juri sa njom po travi. Osmehnem se. Zazvoni telefon. Javim se.

-Katarina? - javim se veselo.

-Mila kako si? -vratim se u kuhinju da mesam puding.

-Odlicno kako si ti? -liznem prst.

-Nedostajes ali sve je u najboljem redu. Kako je Eva?

-Super, ovih dana ne staje. -osmehnem se

-Medic mali, nego kako stojis sa poslom. -ostavim kasiku.

-Ovaj, znam da sam rekla da se vracama ali ispalo mi je nesto neplanirano... -zagrizem usnu

-Ma nemoj mi reci? -

-Trudna sam. -zacujem smeh sa druge strane.

-Tvoj muz je bas vredan, drago mi je zbog vas, ne brini za posao. Mesto te uvek ceka.

-Puno mi znaci to Katarina, pozdravi sve.

-Hocu, vidimo se onda... za godinu dana. -nasmejem se

-Da, valjda. -nasmeje se pa prekinemo.

-Mama mozemo li da dobijemo puding. -okrenem se i ugledam Daniela kako drzi Evu i imitira bebeci glas.

-Eva ili ti? -podignem obrve

-Zar je bitno? I tata se umorio. -nasmejem se pa sipam u cinijice.

-Mala se ne umara. -kaze kada mi je da i sedne za sto.

-Nisi trebao da pravis drugo ako ne mozes ni sa prvim. -dobacim na sta dobijem pogled

-Napravicemo ih jedno za drugim, posle kada odrastu ostajemo ti i ja. -namsejem se

-Samo ti pravi dragi, ubrzo ces imati fudbalski tim ako ovako nastavis.

-To mi je i cilj. -namigne mi.

-Budalo. -nasmejem se.

Kraj