... Kamion se samo odjednom stvorio ispred mene, i sve se prebrzo odvilo da bih se iceg secala.. Budim se uz zvuke pistanja otkucaja srca. Oci sam otvorila toliko da cim sam videla svetlost odmah sam ih zatvorila. Opet ih polako otvaram i prvo sto vidim je doktor koji je stajao sa mojim ocem i nesto razgovarao. Pokusala sam da udahnem ali je bilo tesko. Glavu sam okrenula prema Kimy i videla je kako i dalje spava sa rukom umotanom u gips i nogu kako visi o neku zicu na plafonu. Preplasila sam na tren, gotovo pretrnula dok se nisam uverila da nemam nikakav gips na sebi. Samo igle u rukama koje nisam osecala. "Kako se osecas?" - upitala je medicinska sestra koja mi je bila iza ledja. Preplasena, jer je nisam videla, samo sam klimnula glavom: "Umorno?". "To je normalno za tvoje stanje, reci mi da li znas kako si dospela ovde?" - posle nekoliko sekundi razmisljanja samo sam promrljala nesto kao: " Kamion.. ja.. " on je klimnuo glavom. "Eeer.. dosta su ti ostecena pluca, moraces na terapiju jedno mesec dana, sto se tice lica..hmm.. pa postoje kreme to znas i sama" posle jakog uzdaha na brzinu me je obavestio kao da je to normalna stvar. "Lice, moje lice daj mi ogledalo"- okrenula sam se ka sestri zapevajuci.. Ona mi je pruzila ogledalo, a onda samo sto nisam vrisnula. Imala sam preko nosa i ispod ociju jednu veliku crtu na kojoj su se prepoznavali tragovi konca. Ne secam se usivanja, hvala Bogu inace bih vristala.. Vi mislite da ce ovo krema skloniti, molim vas budite realni" - umalo sam se drala.. Pokusala sama da ustanem, ali je to bilo tesko. "Neces moci iz kreveta jedno nedelju dana a onda ces doci da ti zakazemo terapiju"- nije me ni pogledao dok je upisivao nesto u svoj karton. Sta!? Nedelju dana cu biti zarobljena? A moj sport, moj zivot? Za sve je kriva ona kuja. "Poslacu joj ostetu" sapnula sam tiho. "Jel znas mozda nesto sto mi ne znamo?" - "Ne"- jasno sam odbrusila doktoru kao da je on ona krmacetina.. "I da, ono sto je sestra zaboravila da ti kaze.." - nije covek ni zavrsio ja sam ko osa upala mu u oci sa pitanjem " STA MI SE JOS DESILO?!" - "Pa desila ti se i dobra stvar u svemu ovome.." - "Ozbiljno."- sarkasticno mu odbrusih. "Pri udarcu zabilo ti se staklo u vrat", a ja sam se odmah uhvatila za vrat " Pa to je bas divna vest, najbolja u svemu ovome" - izgleda da sam sarkazam diplomirala.. " Pri cemu je to pokrenulo tvoju glavnu glasnu zicu tako da sad imas glas slavujahajde zapevaj"- nastavio je on. "Verujte mine zelite to.. mada kad malo bolje pogledam ipak je vreme da promenite prozore, uzasno vristim verujte mi" - "Kako god, ostavljamo te da odspavas, a kad se probudis slobodna si...
** 5h kasnije **
"Hajde Taaay" neko me je trgnuo iz sna.. Opet mi je bilo mutno, medjutim nije tesko prepoznati glupacu kao sto je moja sestra.. Ali kad sam se osvrnula bila sam u svojoj sobi. " Ajde mi zapevaj"- smarala me je. "Imas li ti osecaj da sam ja upravo dosla iz bolnice?!" -skocila sam, ali me je zabolelo jako u ledjima, ili rebrima nisam se bas tacno osecala. "Pa mozda te bole ledja ili sta god, i mouda ti je ODVRATNA faca ali vidim, Hvala Bogu, tvoj jezik je u redu"- " A meni nesto govori da cu tvoju jezicinu vezati oko ove moje lampe, a sad izadjii!" - drala sam se.. " E cekaj dosla sam saml da ti kazem... prijavila sam te na XFactor"!!
A/N
Dugo nije bio nastavak, a ovaj je prekratak ali cu sada imati vise vremena za nastavke.. Znate vec sveee, Vote / Com ♥
YOU ARE READING
A Girl in a 1D
FanfictionNjen život je savršen, međutim ona upada na XFactor i žiri odlučuje da postane deo 1D... Kako oni reaguju na to, procitajtee.. *Da, moja prethodna prica je izbrisana a prva je zaustavljena, nadam se da će ova uspetii*