A Girl in a 1D

Part 6

Prvo sam samo zurila u nju, kad sam shvatila sta je rekla bila sam zacudjena a onda sam pocela da urlam na nju: "Pa dobro da li si ti normalna?! KO TI JE DAO ZA PRAVO DA MENE PRIJAVLJUJEES?! PA TI NISINORMALNA. JA KAD ZAPEVAM CRKNE PTICA NA GRANI. IZBLAMIRACU SE TAMO ALO. ZAPALICU TE. USTVARI, kad malo bolje razmislim sto bih ja uopste isla. Samo jednostavnoo.. necu otici. Ili cu se cak pobrinuto da TI odes!"- uprla sam prst u , i pogledala je divljacki." JA SAM BOLESNA. IMAM POLOMLJENO REBRO ILI KICMU, STA GOD I MORAM NA TERAPIJU. A POGLEDAJ MI LICE, PRVOM PRILIKOM MORAM NABAVITI NEKE OGROMNE NAOCARE DOK ME NE PRODJE OVAJ OZILJAK"- nastavljam krvnicki don je ona samo zurila u mene. "Da sam na tvom mestu bila bih srecna"- rekla je i zalupila vrata izlazeci. "MA DA SAM JA NA TVOM MESTU SAKRILA BIH SE U MISIJU RUPU KAD ME SVE OVO PRODJE"- derala sam se sto jace, kad mi je zazvonio mobilni.
ekranu je pisalo Kimy. Prosli su me neki trnci, trnci krivice. Bojala sam se sta ce reci. Da li ce zeleti da prekinemo? Najvise me je ubijala moja podsvest. "Halo, Kimy?" - nesigurno sam se javila. "Heej. Tay, pa ja, ovaj, zelim da se nadjemo i popricamo. Mislim da cu na nase prijateljstvo staviti tacku"- nakon jedva izustenih reci meni je u glavi odzvanjalo zvuk nakon njenog prekidanja veze. Telefon sam samo spustila pored kreveta na stolcic, zatvorila sam oci i jako udahnula. Pokusala sam da ostanem smirena. Uzela sam telefon ponovo i krenula joj pisati kilometarsku poruku, o tome kako mi je stvarno zao i da postoje nacini da me tuzi i nek trazi ostetu, samo nek ne prekida nase prijateljstvo. I umesto da joj posaljem, izbrisala sam poruku jer sam shvatila da joj nisam vazna onda kad mi je najvise potrebna. Poslala sam samo jedno "Hvala, to prijatelji rade kad su najpotrebniji". Suze su mi se slivale dok sam blokirala njen broj. Ja sam bukvalno ostala sama na ovom svetu. Ti nemas nikog Taylor! Opet me je moja podsvest ubijala. Ono sto je bila olaksavajuca cinjenica je to da cu biti dobrih mesec dana odsutna iz skole. Bar drugi nece videti da sam sama i povredjena. Nikad nisam upoznala nekog ko ima ista misljenja, interese i sve te stvari kao ja. Ali to pravi prijatelji ne rade. Gotovo je.
***
" Taylor, ajde ides na terapiju" budila me je Tess. "Uzmi mi iz ormara, sivu majcu i, ustvari ne belu majcu i donji sivi deo" - namerno sam je zezala iako mi nije bilo do sale. Ona mi je pruzila stvari, i pogledala me nekako sazaljivo. "Sta je bilo?"- pitala sam je zacudjeno. "Ma nista, samo mi je zao za sve ovo sto ti se desilo i zbog mog ponasanja.. a i zbog XFactora"- rekla mi je tiho. Ja sam se nekako, sazalila i htela sam da je ubedim da nije tako. "Ne, nee, nije tako. XFactor je super ideja, ionako mi je potrebna promena."- kao da sam skrenula, kad sam shvatila sta sam rekla za XFactor doslo mi je da se ubijem, pa da. To je Tess namerno uradila, da bih pristala. Zeznula me. Nisam zelela svadju, samo sam joj dopustila da mi pomogne da se presvucem. U moju sobu je usao tata, koji me je izneo i kad smo izasli napolje, i kad sam videla invalidska kolica kad se nisam slogirala. "Ja u to ne ulazim! A-aaa! Taylor nece spasti na invalidska kolica. Pa nisam bolesna na noge!"- bukvalno sam urlala i pokusala da se oduprem ali me je jako zabolelo. "Mozemo li molim te da idem kolima, pa cu unutra ici kolicima, samo me nemoj ko invalida po ulici vozati" -preklinjala sam tatu.
***
"Za danas smo gotovi gospodjice Taylor, sutra u isto vreme"- govorio mi je fizioterapeut koji je ustao i ostavio me da lezim dole dok sam bila ukocena od bolova. "Sutra cemo pokusati da hodate uz one sipke, i jos tako par vezbica, dovidjenja"- rekao je ponovo i izasao. A ja sam Tess molila ocima da mi pomogne. Dok je tata cackao mobilni, Tess me je uhvatila ispod ramena i polako dizala i smestila u kolica. Dok su me vozili hodnikom, ja sam rukom prekrila lice da me ne prepoznaju ljudi. Osecala sam se tako jadno..
** MESEC DANA KASNIJE**
" E pa cestitam Taylor, ti si jedna od uspesnijih i upornijih devojaka koje sam upoznao. Danas smo konacno gotovi sa vezbama, od ponedeljka mozes i u skolu samo budi sto opreznija.
Ja sam se samo osmehnula i stavila svoje naocare, i moj oziljak je bio sve manje vidljiv. Sve se nekako vracalo na staro. Krenula sam ka vratima i pre nego sam izasla zahvalila se i krenula polako kuci. Sta mi se sve samo izdesavalo.. Kolikoli sam se samo promenila, postala hladnokrvna i nedodiriva. Sve sam gledala sa visine, jer su mi svi bili jadni. Ali kad sam sama u sobi, ta hladnokrvna, nedodiriva osoba se pretvara u jednu neznu i napacenu osobu koja zeli samo malo razumevanja, i kroz plac sve iz sebe izbacim, i onda sam ponovo spremna da izadjem napolje, obucem svoj kaput mrznje i nastavim dalje. Tako je to danas. Danas tako jedino opstajes. Ako si ravnodusan na sve. A to me najvise i boli. Boli jer ne mogu biti to sto ustvari jesam.
Usla sam u kucu, pogledala na zidni sat u hodniku, i shvatila da sam sama. Zakljucala sam se i usla u kadu, pokusajuci da se opustim. Odlucila sam da se povucem, i vratim svom starom zivotu. Kada sam bila Tay koja je ucila i bila za ponos. Koja se razlikovala od drugih ali na bolji nacin. Ustvari tako jedino mogu pobeci od svih, od svega a u isto vreme biti uspesna. Bolelo me je to kad sam pokazala drugima ideje o svojoj buducnosti i zacrtala sebi cilj, a oni mi se smejali u lice. Sada pola tih ljudi, ce zavrsiti na ulici i unistiti sebi zivot drogom, devojke ce postati fukse, ulicne drolje, a ja koja sam sebi zacrtala cilj, uspecu u zivotu.
Jedno"Teylooor"- je prekinulo moje dubokoumno razmisljanje.. Skrenula Sam pogled i ....
A/N
Wii, evo ga jos jedan kraci deo,
Com, vote ❗