Savršena za Njega 🔚

12 poglavje

Tijana

Nemam ni trenutak mira.Taman sam se vratila i zelela u miru da tugujem dosla se Tamara.
Nisam trebala da odem kod njih jer sam znala da ce shvatiti da nesto nije u redu jer ona me cita najbolje.
Zato evo je ovdje vec treci dan i stalno sam ko na iglama jer ona prati svaki moj pokret.

- Seko zar ti ne nedostaje muz?- pitam

- Nedostaje mi - kaze tuzno

- Pa sto ne ides kod njega ?

- Ti nisi dobro Tijana nemogu da te ostavim samu.

- Ma daj ne lupetaj molim te ja sam odlicno idi kuci svom muzu - uveravam je

- Kako mozes da kazes da si dobro vidi se koliko si smrsala,pogled ti je prazan reci mi sta ti se dogodilo?- njena zabrinutost mi tera suze na oci .
Zaista izgledam lose kao da bolujem od neizljecive bolesti a ne da sam raskinula sa deckom

- Bicu ja dobro ne brini.Jesam upala u neku fazu ali nije nista strasno da bi se ti brinula i stresirala u ovom stanju- kazem joj nasmejano

- Znas da te volim- privije me u zagrljaj

- Znam,volim i ja tebe i hvala ti sto postojis- kazem iskreno

- U bilo koje doba ako ti zatrebam nazovi me vazi?-

- Vazi

Grlimo se jos malo a onda je ispratim kuci.
Nije proslo ni pola sata a neko zvoni na vrata.
Samo da se nije predomislila pomolim se i otvorim vrata bez da pogledam ko je.
Tamo nestoji Tamara vec Vlado.

- Napokon mislio sam da nikada nece otici odavde- kaze i privija me u zagrljaj.

Sta je njemu i sta uopste trazi tu?

- Sta radis?- pitam zbunjeno

-Grlim te ,jako si mi nedostajala- prica u mom vratu

- Vlado stezes me

- Oprosti -popusti stisak i podigne glavu.

- Sta radis ovdje?- pitam ponovo

- Dosao sam da popricamo i resimo nesporazum.

- Nema nesporazum medju nama- kazem mirno

- Ima ali sada cemo postaviti karte na sto- kaze i udze bez poziva u moj stan.

-Sta ces da popijes?- pitam domacinski

- Kafa ce biti u redu

Skuvam dve kafe i uzmem dve mineralne vode i odem da usluzim gosta.

- Izvoli- kazem kada spustim kafu ispred njega i krenem da sednem na drugu stranu

- Hvala...sedi pored mene nemoj da bezis molim te- kaze molcelivo

- Vlado mi smo raskinuli-

- Mi zajedno nista nismo uradili.Ti si raskinula samnom a ja raskid ne prihvatam sto znaci da tvoja odluka o raskidu otpada,dodji- povuce me da sednem pored njega.

- Oprosti ,pogresio sam- kaze sa krivicom u glasu.

- U vezi cega?- pitam zbunjeno

- U vezi mog ponasanja.Nisi ti kriva ja sam pogresio sto ti nisam rekao za Aleksandru i ti si stvorila pogresnu sliku.Ja sam kriv sto si osetila krivicu zbog tvoje sumje.Nisam smeo tako da se ponasam,samo sam hteo da shvatis da sam ozbiljan u vezi nas nisam hteo da te odgurnem od sebe kunem se.U ovoj smo situaciji zbog mene i ja preuzimam odgovornost za sve.

- To ne menja stvari...

- To menja sve .Cekao sam dva dana ispred zgrade da Tamara ode i da mogu da popricam sa tobom o svemu.Necu otici odavde sve dok ne resimo stvari a znaj da taj tvoj raskid necu prihvatiti nikada-