Budimo tajna

《15》

Bol u glavi ju je odjednom zaposeo. Ušla je u auto i brže bolje se odvezla do mesta na kom je oduvek išla sa tatom. Godinama u nazad to mesto je kutak za ozbiljne teme i maštarije.
"Oscars Mexican Seafood". Samo mesto nije bilo ništa posebno, ali sama atmosfera uz njihovo čavrljanje je bilo veoma značajno.
Uskoro se našla u očevom zagrljaju. Glavobolja nije prošla, ali čim su naručili omiljenu porciju burita sa dodatim crnim lukom po njihovoj želji, ona je utihnula.
-Nismo bili ovde čitavih mesec dana. To je mnogo za nas.-Osmehnula se shvatajući da je u pravu. Poslednji put su bili kada je položila poslednji ispit.
-Mama te je pozdravila i pitala šta bi za večeru.
-Zar ne može da me pozove?-Prevrnuo je očima kroz blag osmeh.
-Znaš nju, mrzi telefone. Voli ih isključivo zbog serija.
-Koju sad gleda?
-Nemam pojma. Znam da se ludo zaljubila u glavnog glumca. Po ceo dan ide po kući i kuka što nije mladja bar dvadeset godina.-Glasno smo se nasmejali. Dok je gledala svog tatu kako priča o tom maminom hiru nije mogla da ne poželi isto to u svom životu. Volela bi da jednom neki muškarac sa istom tom srećom priča o njoj. Pa makar to bilo o njenoj zaljubljenosti u nekog glumca. Želela je to.
Nakon dugog smejanja konobar je doneo burito. Gledala je kako slasno izgleda, a onda pogledala u tatu koji je nemo gledao. Imao je blag, ali ne zadovoljajući smešak na licu.
-Šta nije u redu tata?
-To ti meni reci, mila.-Uozbiljila se. Bolje se namestila na stolici, a zatim ponovo pogledala u burito.
-Zašto misliš da je nešto loše u pitanju?
-Prvo, znam da više nisi ničija verenica. Drugo, po meni mnogo bitnije, nisi odmah navalila na burito. Obično nestane iz tanjira pre nego što ga ja i pogledam.-Osmehnula se na ovu činjenicu. To je bilo tačno. Ako do tri sekunde ne zgrabi burito znači da sa njom nešto nije u redu.
-A sad slušam.-Podlaktio se na sto posmatrajući je. Duboko je udahnula svež vazduh koji se širio ovim delom grada.
-Nisam sigurna kako se osećam. Čudno mi je što ne idem u naš stan posle posla. Čudno mi je što nam ne spremam večeru koju će on čitavu pojesti. Sve mi je nekako drugačije. Prazno je. Znam razlog raskida i svesna sam da je ovo ispravno, čak i ne želim da se pomirimo, ali ne mogu da ne razmišljam o protekle četiri godine.-Osetila je toplu šaku na svom dlanu. Koža njenog tate je bila meka i topla.
-On nije tvoja prava ljubav. Sa njim se nisi osetila kao u plamenu, zar ne?-Dobro je razmislila. Premotavala je trenutke i trenutke, ali nije mogla naći momenat gde se osetila da gori. Ustvari, ne sa njim. Čim joj je otac spomenuo plamen setila se Los Andjelesa i zalutalih emocija u bolnici. Nije mogla da kaže da je sa njim osetila plamen ljubavi, jer se nisu voleli. Mada je mogla reći da je gorela pored njega. Zbog čega? Verovatno zbog strasti koja je kipela iz njih.
-Ne.... Nikad se nisam tako osećala sa Džekom.-Blagi smešak na njegovom licu je smirio. To je značilo da nije u njoj problem.
-Onda je ispravan prekid. Obećaj mi da se nećeš uplitati u odnose u kojima ne osetiš plamen. Nećeš pristati na ništa manje od požara u sebi, a kada upoznaš nekoga ko će stvoriti plamen. Nemoj da bežiš od te osobe. Kakvi god da su ti planovi za sopstveni život u tom trenutku, o čemu god da maštaš u tom trenutku, pusti tu osobu u život. Takva osoba se jednom upoznaje i jednom zavoli.-Nije razumela šta joj je rekao. Nije znala o čemu priča i zašto joj to priča, ali je klimnula glavom. Možda jednog dana shvati te reči. Možda joj nekad neka osoba pojasni, ali ne planira u skorije vreme tu osobu.
-Ne plašim se hoću li ikad nekog zavoleti. Verujem da hoću, čovekova priroda je da voli. Mada, plašim se hoću li moći da stvaram iste one uspomene sa drugom osobom koje imam sa Džekom.-Tata je tiho gledao i usput se divio njenoj razumnoj rečenici. Bilo mu je drago što nije izgubila veru u ljubav zbog jednog muškarca.
-Uspomene na Džeka su verujem lepe i jake, ali jednom kad upoznaš osobu za ceo život. Te uspomene će magično postati nevažne. Veruj mi. Ovim gradom sam šetao i sa svojim bivšim devojkama, ali kad prodjem ulicama setim se samo tvoje majke i tebe.-Široko se osmehnula pustivši par suza niz obraz, a zatim ih pokupivši crvenom salvetom koja joj je bila pored tanjira. Još uvek punog.
-Ne znam za tebe, ali užasno sam gladan.-Nasmešila se klimnuvši glavom ne osećajući preterano jaku snagu da progovori.
-Prijatno.
-Hvala, tata. Takodje.-Tokom večere su pričali o manje tužnim temama. Čak joj je izvukao par iskrenih osmeha koje je poželeo da uokviri.
Do kasno su ostali u restoranu, a potom su prošetali okolinom nastavljajući razgovor.
Kasno su se smestili u njen auto, pa krenuli kući.
Otvorila je prozor sa svoje strane proturivši ruku kroz isti. Dok je vozila lagano desnom rukom, levom je trpela udarce vetra.
-Kao mala si uživala u vetru, drago mi je da se to nije promenilo.-Pogledala ga je na kratko. Smešio se.
-Čak i posle mojih mnogo brojnih neuspelih skakanja iz auta?-Verovala je kao mala da može da leti uz vetar i par puta je pokušala da iskoči tokom vožnje kroz prozor. Srećom nije uspela, ali bilo je traumatično za njene roditelje.
-Istina, sada je smešno, ali tada nije bilo. Mada, čak i pored toga volim što uživaš u malim stvarima.