Danas mi je zadnji ispit na četvroj godini Prava, napokoooon. Jutros sam se ustala u 6:00, iako mi je ispit tek u 9:00 nisam mogla spavati. Zapravo tjednima nisam spavala od nervoze. Obavila sam jutarnju higijenu i sišla u kuhinju napraviti si kavu. Napravila sam si kavu i odlučila otići na balkon popiti ju. Dok sam ju pila osjetila sam nečiju ruku na ramenu, prepala sam se, ali shvatila sam da je to Tea pa sam se smirila. "Što ti je, zašto si se prepala"? "Oprosti, užasno sam nervozna zbog danas". Odgovorim iskreno. "Daj molim te smiri se, idi se obući i našminkati, a ja ću oprati ove šalice". Kaže te ju zagrlim i otrčim u sobu. Obukla sam se, našminkala te odlučila objaviti outfit na Instagram:
@lanaperisic The last one for fourth year, wish me luck. 📄✏️
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
@ivanperisic444 sekana sretno, svi smo uz tebe 👫 @josipaperisic you don't need any luck because you'll rock it, but the best of luck, my beauty 🌺💗🌞😘 @izakova sretno dušice @Frankaoffical sretno ljubavi 💗💞 @josko_gvardiol good luck Lanči, wish I could be here to give you good luck hug 🩵💙 Prikaži više komentara... Sišla sam dolje, jer sam za 10 minuta morala krenuti. Malo sam popričala s Teom, a ona je odlučila da će ići samnom i pričekati me na hodniku. Stigle smo na faks, a ja sam se cijela tresla. U tom mi je trenutku došla poruka. Šogi 😘🥰😍 Ljepotice jesi spremna? Sretno još jednom ❤️👸💞😘 Ja: Draga moja, sva se tresem, ali jesam, hvala, poljubi mi klince❤️😍🥰😘💞 Šogi 😘🥰😍 Možda ih ti poljubiš i prije nego što misliš Ja: Što želiš reći? Znaš nešto što ja ne znam? Šogi 😘😍😘 Ne znam ja ništa🫢 Ostala sam u šoku, znači li to da dolaze, a ne želi mi reći. Ušla sam u dvoranu jer je ispit tebao početi za 15 minuta. Ispit je počeo, a ja sam ga napisala najbolje što sam mogla. Nakon što sam ga napisala predala sam i izašla. Tea me čekala vani. "I kako je prošlo"? Upitala me. "Vjerujem odlično, saznat ćemo za par dana, hajdemo doma užasno sam umorna". "Što kažeš na to da prvo odemo nešto pojesti, jutros nisi ništa jela"? Upita me Tea. Jako se čudno ponaša otkako sam izašla. "Tea, što smjeraš"? Upitam ju zbunjeno. "Što bih smjerala, samo sam gladna". Odgovori sasvim opušteno. "Ok, ali nećemo dugo, stvarno sam umorna". "Obećajem, pojedemo i idemo". Kaže te se uputimo prema najbližem restoranu. "Jesam ti rekla da se nemaš razloga brinut i da ćeš rasturit, kao i svaki ispit do sada"? "Jesi, ne znam što bih bez vas petero". "Mislim da je tome pridonijelo i to što si upoznala još nekoga". "Da, da kako da ne". Kažem te u tom trenu dođemo pred restoran. Naručile smo hranu te smo još malo razgovarale prije nego što je ista stigla. Nakon 40 minuta smo pojele i napokon krenule kući. Naravno Tea je željela platiti ručak, ali nisam joj dala, nego sam otišla i platila. Planirala sam samo leći i zaspati kad dođemo kući. Šetnja do stana mi se nikad nije činila dužom. Napokon smo došle kući i ja sam otključala vrata. Kada sam ušla dočekalo me najljepše moguće iznenađenje. Tu su bili: Ivan, Josipa i moje najveće ljubavi- moji nećaci koji su mi čim su me vidjeli potrčali u zagljaj. Sav umor nestao je u sekundi. Evo me napokon, hvala što niste odustali od čitanja, iako me dugo nije bilo. Kao što sam i rekla pisala sam zavšni rad za faks pa nisam imala vremena. Konačno sam ga napisala, ali ovaj mjesec imam još nekih studentskih j privatnih obveza, tako da će nastavci izlaziti redovitije tek od sljedećeg mjeseca. Nadam se da vam se priča sviđa i da mi nećete zamjeriti što nastavci nisu redoviti. Vaše mišljenje mi je važno, zato slobodno lajkajte i komentirajte. Uživajte čitajući ovu priču, volim vas. ❤️
