Prijateljstvo ili ljubav?

Imam sve

"Jesi za šetnju?" Upitam Josipu nakon što smo popile kavu. "Može, samo da obučem Luku". Kaže i uzme Lukinu jaknicu. "Pusti, ja ću." Kažem te uzmem Luku u krilo i odjenem ga. "Gdje je Manuela tako dugo, sad se već stvarno brinem." Josipa to odmah primjeti pa mi kaže: "Zaboravila sam ti reći, ostaje spavati kod Petre". "Aha ok onda, hoće li i Leonarndo s nama?" "Neće, ima trening za sat vremena". "Onda idemo sami?" "Da." Kaže Josipa i stavi Luku u kolica. "Samo sekundu da uzemem torbicu". "Otići ću ti ja, kakvu da ti uzmem?" Pita me Josipa. "Uzmi mi onu crnu". Kažem joj. "Može, evo odmah". Za pet minuta Josipa se vrati s tobricom. "Napokon možemo krenut." Kažem i uzmem torbicu, stavim ju na rame i uzmem Lukina kolica. Dok šetamo, raumišljam o Trgovačkom i rezultatima koji bi trebali izaći za dva dana. "Jesi ti dobro draga, što ti je?" Upita me Josipa, jer vidi da sam zamišljena. "Da, da odlično sam." Kažem i nasmijem se. "Znaš da meni sve možeš reći." "Znam, a nadam se da ti znaš koliko te volim i koliko sam zahvalna što te imam i tebe i Ivana i klince". "Aaaaa, najdraža moja, rasplakat ćeš me, nemoj"." Moja draga šogorice, ja samo kažem istinu". Josipa me zagrli. Odlučila sam nazvati Izabel.
Hej Iza, kako si?
Super sam mila, kako si ti?
I ja sam odlično nego jesi za kavu?
Naravno, samo da spemim Ivana i stižemo.
Odlično evo Luka, Josipa i ja šetamo, pošaljem ti lokaciju.
Može, vidimo se.
Vidimo se.
"Iza i Ivan stižu. Kažem Josipi. "Odlično, sad će se Luka i Ivan moći igrati, a mi u miru popit kavu".
"Da, dobro si me podsjetila, moram joj poslati lokaciju." Kažem te pošaljem lokaciju Izabel. "I što se događa s Joškom?" Upita Josipa. "Ništa pa znaš i sama da smo se tek nedavno upoznali. "Znam, ali isto tako znam, koliko ti je stalo do njega." U tom trenutku dođe Izabel i spasi me od odgovora. "Hej ljepotice." Kaže Izabel i zagli me. "Hej, ne znaš koliko si mi falila i ti i Ivan". Kažem grleći je. "I ti meni". Izabel je Ivanu naručila sok od jabuke, a sebi kavu. Pričale smo o Ligi nacija, jer za tri dana svi putujemo u Nizozemsku. Osim toga dotakle smo se i mode i raznih ženskih tema i sve je bilo super, dok me one nisu počele ispitivati o Jošku. "I kakav je Joško"? Upita me Iza. "Baš kad sam mislila da sam se izvukla da ne odgovorim Josipi, jer ste vi došli, sad me ti to pitaš". Kažem i nasmijem se. "Eto vidiš, ne možeš se izvuć nikako". Kažu obje pa se sve nasmijemo. Tada dotrči Ivan i popije sokić. Nakon toga njih se dvojica otrče dalje igrati. "Ništa se ne događa, znate i same da smo se tek upoznali. "Znamo, ali isto tako znamo koliko vam je stalo jednom do drugog". Kaže Josipa." Dajte ne lupetajte, što vam je"? Kažem i krenem se smijati. "Slušaj me, ja sam smrtno ozbiljna kaže Josipa, a ako mi ne vjeruješ pitaj Ivana, Joško ga non stop ispituje o tebi". Ostanem u potunoj nevjerici. "Ti to mene zezaš"? Upitam Josipu. "Ni najmanje". Kaže. U tom me trenutku nazove Leonardo. "Teta, gdje ste? Manuela se vratila sva uplakana, rekla mi je da želi biti sama i da nikog ne zovem, ali ne mogu je gledati takvu. Otišla je u sobu i zaključala se, nisam htio zvati mamu, ali molim vas požurite". Dolazimo odmah dušo, a ti probaj ući u sobu i popričat s njom". "Ok, teta, hoću". 'Što ti je"? Upita me Josipa vidjeviši da se ustajem." Moramo hitno kući, sad me zvao Leonardo, Manuela se vratila plačući i zaključala se u sobu, ali ni slučajno ne govori da sam ti rekla". Idemo smjesta, Sorry Iza, moramo hitno doma". Kažem te se pozdavimo. Došavši kući rekla sam Josipi da sredi Luku i da ću ja probati popričati s Manuelom. Popela sam se do sobe, ali vrata su i dalje bila zaključana. Pokucala sam. "Tko je"? Začula sam Manuelin uplakani glas. "Ljubavi,  teta je, hajde molim te otvori". "Ne želim razgovorati ni s kim, teta pusti me na miru". "Dušo tetina što je bilo? Jesi dobro? Hajde molim te pusti me unutra da popričamo, znaš da meni možeš sve reći". "Ne želim, rekla sam". Kaže Manuela. "Ok, onda zovem mamu i tatu". Kažem ne znajući više što da napravim. U tom trenu vrata se otvore pa uđem unutra. "Posvađala sam se s Petrom, rekla mi je da me ne želi više nikad vidjeti". Govorila je gušeći se u suzama. "Srećo tetina najveća, zlato moje, smiri se molim te. Proći će ju, ako ju i ne prođe imaš mene, ja sam tu zauvijek"." Hvala ti teta, ne znam što bih bez tebe". Kaže i zagli me. "Uvijek princezo moja". "Hajdemo dolje, ako si dobro sad, Luka mora papati". Spustile smo se dolje i rekla sam Josipi da ću ja nahraniti Luku. Dok sam mu pravila kašicu, došla mi je poruka na Instagram. Joško Gvardiol Hej, jesi za kavu sutra?
Naravno.
Što sad radiš?
Pravim Luki kašicu, vidimo se sutra.
Vidimo se.
Stvarno sam sretnica pomislim. Svi koje volim su samnom. Ništa više ne trebam.